Стриле ван изима и оштри љувен бог Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН LXXVI
Стриле ван изима и оштри љувен бог,
нека ми љубкима ранам вик нî одлог.
Нијесам ја протрнул што ће још стриљати,
нег желим да вас тул у мене потрати,
да стрила огњених срцу ми узмножи 5
и уза љувених к овијеми приложи,
и да се не дили од мене никада:
толи ми омили што јур мном облада.
Зач докле под власти његовом ја не бијех,
невидом у тмасти како слијеп идијех. 10
Спање, лас и мисли и многе несвијести
бијеху ме потисли гди леже злочести.
Он маглу разчини, он памет и мој ум
просвијетли, тер чини да слиједим прави друм,
и хоће у збору од вриједнијех да стојим, 15
тијем ако што створу достојно све је њим.
Кроз тој ћу блажен бит, удорце нове чут,
горчије у плам ит и круће бит стегнут;
и да све повеће у мени прибива,
кад чести и среће оваке дарива.20
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.208-209, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
