Стопро нам се коло заметнило
Под бијеле дворе Богданове,
Коло води Љуба Богданова,
Коло води и писме извађа.
Кад се млада коло наиграла, 5
Она седе на студену стину
I запива танко иза гласа:
„Моје друге, не будите луде,
Не гледајте на младе јунаке,
Већ гледај те у коло при да се, 10
Јунаци су вира и невира,
Докле љубу, дотле виру дају,
Ка' обљубу о невири раду,
Ка' и мени мали Радојица,
Док је моје обљубија лице, 15
Кад је моје обљубија лице,
Ун побиже у гору зелену,
љ горе ми билу књигу пише,
Да се млада удан за другога.”[1]
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 187.
