Пређи на садржај

Стајало, стајало два надориша

Извор: Викизворник

* * *


[Стајало, стајало два надориша]

Стајало, стајало два надориша,[1]
Под њима, под њима свилом постеља,
Над њима Марија синка родила.
Повика, поклика света Марија:
»Зовите, кумите светога Петра, 5
Он хоће, он може Бога крстити
Нä воду, на воду, на Јордан воду,
У лађе, у лађе, лађе јелове,
Из видра, из видра, видра тирсова« 
Повика, поклика тај свети Петар: 10
»Маријо, Маријо, света Маријо,
Не хоћу, не могу Богä крстити
На воду, на воду, на Јордан воду,
У лађе, у лађе, лађе јелове,
Из видра, из видра, видра тирсова.« 15

Стајало, стајало два надориша,
Под њима, под њима свилом постеља,
Над њима Марија синка родила.
Повика, поклика света Марија;
»Зовите, кумите светога Ђурђа, 20
Он хоће, он може Бога крстити
На воду, на воду, на Јордан воду,
У лађе, у лађе, лађе јелове,
Из видра, из видра, видра тирсова.« 
Повика, поклика тај свети Ђурађ: 25
»Маријо, Маријо, света Маријо,
Не хоћу, не могу Бога крстити
На воду, на воду, на Јордан воду,
У лађе, у лађе, лађе јелове,
Из видра, из видра, видра тирсова.«  30

Стајало, стајало два надориша,
Под њима, под њима свилом постеља,
Над њима Марија синка родила.
Повика, поклика света Марија,
Повика, поклика с јорданским гласом: 35
»Зовите, кумите светог Јована,
Он хоће, он може Бога крстити
На воду, на воду, на Јордан воду,
У лађе, у лађе, лађе јелове,
Из видра, из видра, видра тирсова.«  40
Повика, поклика тај свети Јован,
Повика, поклика с јорданским гласом:
»Маријо, Маријо, света Маријо,
Ја хоћу, ја могу Бога крстити
На воду, на воду, на Јордан воду, 45
У лађе, у лађе, лађе јелове,
Из видра, из видра, видра тирсова.« 

I окупа си света Марија,
I окупа си своје младинче.
I обрати се света Марија, 50
I обрати се за себ на бриге,
За себ на бриге под божур цвита,
Да си остави света Марија,
Да си остави своје младинче,
Своје младинче нашега Бога. 55
I остави га света Марија,
I остави га под божур цвита.
I обрати се света Марија,
I обрати се за себ на Јордан,
Да си умије света Марија, 60
Да си умије прибиле руке,
Прибиле руке, румено лице.
I умила си света Марија,
I умила си прибиле руке,
Прибиле руке, румено лице. 65
I обрати се света Марија,
I обрати се за себ на бриге,
За себ на бриге под божур цвита,
Ал јој не има своје младинче,
Своје младинче, нашега Бога. 70
Пође Марија доли низ Јордан,
Доли низ Јордан, гори нуз Јордан,
I сусретила троје возаре,
Троје возаре, четвор бродаре.
I упитала света Марија, 75
I упитала и припитала:
»Е ви, возари, четвор бродари,
Нисте 1' ви видили, кој ми украде,
Кој ми украде моје младинче,
Моје младинче вашега Бога?«  80
Једни рекоше: »Маријо, Маријо!
Маријо, Маријо, света Маријо!
Ми смо видиии, кој ти украде,
Кој ти украде твоје младинче,
Твоје младинче, нашега Бога.. 85

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

  1. високо орахово стабло. Иза свакога се стиха додаје: »Јоване, Јоване, свети Јоване.«

Извор

„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 219-221.