Сретан повратак
Дошал је сокол из Босне
на липе Маре дворове,
он иде на ње наранжу.
Маре прокине наранжу:
»Прокљета била, наранжа, 5
и витри ки су у теби!«
»»Не куни, Маре, наранжу,
нег куни мене сокола,
ја јесан, сокол из Босне,
ја сан јој сио на гране, 10
а нису витри из горе.««
»Тако ти бора, соколе,
јеси ми види драгога?«
»»Како га нисан видија,
када му службу ја чињах.«« 15
»Тако ти бора, соколе,
је се мој драги ожени,
а мене Мару позаби?«
»»Твој се је драги ожени,
и тебе ј’ Мару позаби.«« 20
»Пој ми сад збогон, соколе,
и реци мому драгому,
нека се жени, нека га,
шкура му нојца весела,
тешки му здиси на сарцу, 25
како и мени дивојки.«
Отиде сокол с наранже,
па се прошеће у Босну,
када је доша у Босну,
њему ми вели Јиве млад: 30
»Тако ти бора, соколе,
је ли ми Маре умарла,
оли се млада одала?«
»»Није ти она умарла
нит ти се млада одала, 35
ног те је тешко проклела:
шкура ти нојца весела,
тешки ти здиси на сарцу,
како и њојзи дивојки.««
Кад је то дочу Иве млад 40
он се прошеће из Босне,
на липе Маре дворове.
То ти је Маре на дворе;
жуту је косу пристрала,
горку је сузу пролила 45
по њејин лицу руменем.
»Тако ти бора, Марула,
ча с' млада мајку копала,
оли си с браћо'м дијена?«
»» Ја јесан мајку копала, 50
с мојон сан браћом дијена,
ма мени мајке мило ни,
ни мојих братов ројени,
ного мд мило драгога,
с којин сан била в јубави 55
ор мала мога дитета,
до сада вела јунака,
а сад се с другон ожени
а мене ј' Мару позаби.««
»Да би га, Маре, видила, 60
би ли га млада познала?«
»»Да би га млада видила,
како гах не би познала;
висок је како јелвица,
румин је како јабука, 65
мудро му ј’ око у главе,
не пара, душо, ног да с’ ти!«
Кад је то дочу Иве млад,
с једном је руком гарљаше,
другу јој њадра мећаше: 70
»О Маре, моја дивојко,
о моје парво јубјење,
о моја кито муртеле,
ни се ја с другон ожени,
ни тебе Мару позаби!« 75
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
