Срце ме, упивај, тој ти буд' разговор,
кунући не пристај госпође слатки двор;
зач ово силом мрем. На тој ли бих створен,
гди како јељен грем од ловац уморен?
Срце ме, упивај; али си занимил? 5
кунући не пристај ону ка те уцвилил':
да би т' се прикратил' сви пути и стрли,
куд би се обратил твој ступај прихрли;
да би још тве срце падало у несан,
да жели све смрце и у ноћ и у дан; 10
да би још тве прси, ружицом ке цафте,
уздихал' јак врси на дубју кад трепте;
да би јоште руци прстенчац не сносил',
нег како дрјевен глас свуди вик проводил';
да би још врат висок усахал јак цвијетак, 15
кијем видиш вас исток јак с неба мјесечак;
да би још зблидил' сва и образ охоли,
јакино од мртва кад човик приболи.
Остани весела како прид сунцем мраз,
зач мене дресела учини твој образ.20
