Srce me, procvili, očima suze daj,
pokli se ne smili na mene vil ovaj;
i oči, stamnite, na srce gledaje,
i suze ronite, ke srce vam daje,
ter s vami u družbu suze ću ja dilit',5
na moju ka službu ne htje se vik smilit',
neka svak govori, kad smrtno probudim,
da me taj umori, ku ljubim i slidim.
I ovo sada grem u pismu da rečem,
zacieć nje ere mrem, kad godi smrt stečem.10
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
