Смиљанићу, покисну ти перје!
Нека кисне, друго ми се вије;
Није мени до твојега перја,
Већ је мени до невоље моје,
Што ми други преотимље драгу; 5
Нек’ отимље, преотит ју не ће,
Док је мени на рамену глава,
I десница у рамену рука.
Пред кућом јој јаблан дрво расте,
Припет ћу се јаблану на грану, 10
Запеват ћу кано ластавица,
Закукат ћу кано кукавица,
Запросит ћу њеју стару мајку,
Не би ли се мајка смиловала,
Не би л’ мени своју хћерку дала, 15
Мени дала, али обећала;
Не би л’ мене својим зетом звала.
