Слиши ме, ружице, ер ти ћу сад правит
које ме тужице још неће оставит.
Кад видих с косами твој образ уресан,
толи ме замами тер остах завезан;
јер остах како спет, зач твоја љепота5
обујми сву памет од мога живота.
Тер кад се пригоди међ дружбом бит мени,
већи ме јад сходи негли труд паклени;
зач друго не виме ни марит ни творит
нер слатко тве име међу све говорит.10
Затој се узбоју, хоћу се задавит,
да тебе госпоју не будем пројавит.
Море ли тај мисал меније бит без труда?
зач друге исписал не бих ја до суда,
зач не вим број ни ред коли ме скончава15
прислатки твој поглед и коса гиздава.
Велми би праведно тогај диљ суначце,
да скраси заједно ме с твојим срдачце,
да моја љувена жеља се утажи;
зач љубав скровена живот мој вас спражи.20
Не могу тер веће одолит љубезни:
добро свис да неће, ну памет сва бијесни.
Одлучих тират свит који ме сили поћ
гди се ћу ја извит толике жеље моћ.
Дим ово за тугу од плахе љубави,25
дану држ' ствар другу, мој венче гиздави:
зашто бих волил сам живот свој изгубит
нер да ја друзим дам ме срце пољубит,
од кога дах послух твојојзи радости
од ки час име чух од твоје младости,30
које сам уписал у моје срдачце
тер ми си на мисал дан и ноћ, суначце.
Вољу рит праведна: час ни хип не виме,
кад са мном заједно нî славно тве име
које ми говори: "Служен'је достоју;35
достојно тко двори дочека чес своју."
Ох, за твој златан стрил, ружице, и за тој
чин' да се у твој крил угледа живот мој,
ако ћеш како се видити радује
твој образ и косе кому се дарује.40
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
