Скуп/Пролог
| ←Насловна | Скуп Писац: Марин Држић Пролог |
Први чин→ |
САТИР: Чудна работа да вазда виле од сатира бјеже. I није чудо: питоми с дивјијеми не имају што чинит. Ма гдје сам ја ово? Јесам ли ја Стијепо? Је ли ово наша кућа? Богме, ћаћко, ако имаш оволикој дружини колацијун дат, справи госпин кофан захаре. Ви сте добри дошли! I Стијепо сам и сатир сам: како Стијепо гостом се не припадамо; - како сатир, да вам повијем смијех. Жене, вила се справила бијеше доћи с верси, сва галанта, да пролог рече од њеке малахне комедијице која се овди вечерас има арецитат, зашто пара, да њеке од жена биле су рекле: "Њеке се сад машкарате чине, пара да се на Плаци разговарају. Гдје су виле од планина? Гдје су сатири од гора зеленијех? Гдје су вијенци, руже, хладенци и Купидо с луком и стрјелами?"
Њарњаси, како знате, вечерас фестижају. Ох, ви се насмијејасте кад успоменух Њарњасе. Истином, њека је фантастика ријеч Њарњас: кад чује наша кучка ово име, бјежи како од бата! Ма име од Њарњаса има у себи моћ: "њар" хоће ријет "стô, пристоље, госпоцтво", "наси" - "насе". Свак с стране, све компањије! Њарњаси су главе од свијех компањија; Њарњасе је вечерас токало да учине машкарату. I хтјели су, и вилу ку рекох справили бијеху да при води студени на цвијетју ујутро прије дзоре пожубери, - то да пролог рече; ма се не угодише: смете их једна свекрва у овој комедији. Ах, ове свекрве! Да могу ове младице без свекрва бит, добро ти би им било! Свекрве, свекрве! Вазда коре, вазда карају, вазда псују, вазда немирне! А небоге невјесте не смију се ни тужит, обикле их су. Нег кад им прем додију, трче с руками у пазухо, муче, тако им и омичу смокве и роге. Кад оне већма псују, тако оне већма смокве и роге! "А то теби, а то теби" у себи говоре. У овој комедији јес једна свекрва фастидиоза. Њарњаси цијећ ње, како рекох, нијесу ктјели арецитат: та свекрва зло од младица говори, а они неће гвере с тизијем персонами. Увезли су њеке младе ки нијесу прије нигда арецитавали, који, за ријет вам секрет који сам од њих изео, неће добро а поста арецитат; хране се кад се од њих ки ожени.
А комедија мислите каква ће бит? Старија је нег мој дјед и прадјед, старија је нег стара комарда, гдје се дјеца сад купљу, старија је нег крух потор, сва је украдена из њекога либра старијег нег је старос, - из Плаута; дјеци га на скули легају. Старац ће њеки бит који је нашао тезоро у мунчјели и скрио га је у њеки ормар под огњиште, - таји да га је нашао. Има једихну кћер, прије хоће кћер не удат него јој од тезора дат ишто за прћију. Што ће од њега и од његова тезора бит, комедија вам ће сповидјет.
А не рекох вам: вила кад сатира упази, то мене, утече, још се није уставила. Њарњаси хтијаху да два верса алманко рече, и ја хтијах, ма како Њарњаси не ктјеше арецитат, а сатира упази, веће изгину. Жене, ја, како Стијепо, велим вам: паса'те се за вечерас без виле; до годишта на покладе ја вам ћу комедију арецитат од вила. А вам, властеле, велим, како сатир од гора зеленијех, човјек дивји: ну ако што не буде на ваш начин вечерас, што се има, то се дава. А тко све дава, веле дава, тко срце дава, свега себе дава. Ваша питомос намјери дивјачи нашој, ваша доброта прими нашу добру вољу. I тко би ктио знат што ћу ја сатир у овој комедији ријет, ја сам старцу у гори камени тезоро објавио; и тко хоће знат који је ово град који се овди види, ово је Њарњас-град, Њарњаси га су зидали, Њарњаси га господују, Њарњаси му су и законе дали. У овому се граду иде у капах, у плаштијех; у овому је граду свака либерта. - Не друго! Ако комедија не узбуде добра, ви ју добротом вашом учините добру и чујте ју с добријем срцем.