Синоћ Марко вечерао с мајкон
Суха крува и воде студене
Али му је говорила мајка:
»А мој Марко, моје дите драго,
Остави се синко четовања 5
Јер зло добра донити неће,
А старој је досадило мајци
Све перући крваве хаљине,
Већ ти узни рало и волове
Па ти ори брда и долине 10
Сиј синко билицу шеницу
Па ти храни и себе и мене.«
Узме Марко рало и валове,
Ал' не оре брда и долине
Него цареве друмове 15
Изаде Туре јањичаре
Море, Марко, не ори друмове,
Море, Туре, не гази орање,
Море, Марко, не ори друмове
Море, Туре, не гази орања. 20
Море, Марко, не ори друмове,
Море, Туре, не гази орања.
Диже Марко рало и волове
I побије Турке јањичаре
I зароби три товара блага, 25
Па је носи својој старој мајци:
»Ево теби, моја стара мајко,
Ето сан ја теби приорајо.«
