Синоћ Марко на вечери с мајком,
по вечери разговарали се,
ма је Марку мати говорила:
"Ожени се, драго дите моје,
мајка ти је остарила веће, 5
не може веће билин дворан владат,
ни у двору уздржават благо,
ни по двору проносит кључе
ни оседлат вранца коња твога,
ни донити воде иза горе 10
Ожени се, драго дите моје,
у селу ти три дивојке фалу,
једну фалу рода госпоскога,
другу фалу руха гиздавога
трећу фалу да је у свему добра, 15
сад из бери коју ти је драго!"
Али је Марко мајци говорио:
"У Бога ти, мила мајко моја,
коју фалу рода госпоскога,
родом ће се поносити млада, 20
коју фалу руха гиздавога,
рухо ће се подерати танко,
коју фалу да је у свему добра,
ту ми проси, мила мајко моја."
Казивач: Маре Шимунковић рођена Маринковић из Замошћа.
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 18.
