Стани, Маре, стани, турски бубњи бију«.
»»Нека, мајко, бију и прво су били,
ош нам нису, мајко, на стан доходили.««
Марица ни тога добро ни изрекла,
ур је турски баша Марицу опазил. 5
Отпељали Мару по камењу босу,
уза плацу лачну, уза Дунај жедну,
уза Дунај жедну, уза коња трудну.
»Марица дивојка, имаш ли ми кога?«
»»Јесам ти имала два љубљана братца, 10
Иву братца јесам Богу на дар дала,
Јуре ми је братац сис Турки војевал.««
»Неверна ми била, Марица сестрица,
кад ми ниси хтила првље повидати.
Не би те пељали по камењу босу, 15
би ти дали облић кордовањске чижме,
не би те пељали уза плацу лачну,
би ти дали појист все билих циповов,
не би те пељали уза Дунај жедну,
би ти дали пити чрљенога винца, 20
не би те пељали уза коња трудну,
би те посадили коњицу у седло,
коњицу у седло и братцу у крило.«
