Јунак иђе горицом зеленом,
I таре се марарном везеном,
А када је на верх горц био,
Диже очи сунцу у висине:
„Жарко сунце,јесил’ кол’ко рано?“
„Нит сам рано, ни толико касно,
Можеш доћи, гди си намислио:
Гдино братац сестрицу удаје;
Неудаје, већ ју препродаје!
За њу ишће три товара блага
I у Босни три биела града,
I још љуби струку од бисера;
Пак је братац секи говорио:
„Моја секо, ти ми здрава била,
I лиепи пород породила,
Девет кћерих, а четири сина!“
То је секи и пожао било,
Пак је она брату говорила:
„Ах мој брацо, и ти здраво био!
I у Босни градове добио,
Твоја љуба бисер износила,
Под бисером мушко неродила!
Већ родила девет дјевојаках,
Све их мајка у гору спремила:
Коју голу, коју гологлаву,
Коју босу, коју без појаса,
Коју јадну, коју круха гладну,
Коју жедну, коју мајке жељну!“
Босански пријатељ, садержавајући потриебите користне и забавне ствари. Уредник: I. Ф. Јукић Бањалучанин. Свезак II, Трошком Дра. Људевита Гаја, у Загребу, Берзотиском народне тискарнице дра. Људевита Гаја, 1851., стр. 93-94.
