С ону банду од поја велик шатор до мора,
под шатором делија, на руци му дивојка.
Он дивојци говори, арбанашки заноси:
"Зло ти јутро дивојко, не уздај се у мене,
јер ја иман девет млад, као девет билих град. 5
Свака има по сина, а најмлађа има ћер,
проси ми је бан, проси ми је капетан,
бабо не да, тер не да, док не згради били град,
и поспе га бисерон и још драгин камењен,
куд дивојке проходе, да ин бисер клопће. 10
Казивач: Тоне Бервалди рођена Новак из села Русковића.
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 17.
