Сâм се сам ја забил јес' ли ти он цвитак

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сâм се сам ја забил јес' ли ти он цвитак
Писац: Шишко Менчетић
340. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Шишмундо.


Сâм се сам ја забил јес' ли ти он цвитак




Сâм се сам ја забил јес' ли ти он цвитак
   кому сам израбил на служби вас житак,
јер виђу гди љепос поносиш од мене,
   тер срци мом крјепос и живот вас вене.
Спомен' се у себи кад рече: "Докли сја 5
   суначце на неби, твоја ћу бити ја!"
Мњах прî ћу счекати скончан'је од себе
   негли ћу плакати овакој за тебе.
Вим да ће ме ране жалит свак љувени,
   видећи да бране очи се тве мени; 10
нер кад ме погледаш како ствар туђу прем,
   милос ми ли не даш тер тужан затој грем.
Да смишљаш љувен труд ки паћу сваки хип,
   рекла би: "Прав је суд дат слузи позор лип."
Ох, али не хајеш огњени он пакал, 15
   тер још труд задајеш ки ме је размакал?



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.