Млади Петре заручил девојку
богуљену младу Катарину.
Три му лета под заруком била,
четврто му гласе пошиљала:
»Ал' ме води, али ме остави, 5
ал’ ја идем за друга јунака,
за другога, за непара твога,
за непара твога и мојега!«
»Оди, Кате, бог те здраво носи!
Вузел би те, рожица дивојка, 10
вузел би те, не да ми те мајка,
нег' ми вели Приморкињу зети
која нима оца ни матере.
Када појдеш мимо двора мога,
тихо јаши по дробном каменку! 15
Не позвони с прстењем на руках,
не потреси с коруном на глави,
ал' би мене јако растужила!«
Кад је ишла мимо њег’ва двора,
јако јаше по дробном каменку, 20
позвањкали прстенки на руках,
потресала с коруном на глави!
Њени Петре чез облок погледа —
мртав Петар на земљицу опал.
Трипут га је Кате опшетала, 25
трипут га је ву зубе кушнула —
мртва она на земљу опала.
Он је опал к сунчану исходу,
а она је к сунчану заходу.
На њи расте рожа шипковина, 30
на њем расте трсак мушкателов.
Ки год иде, тај се тему чуди:
је 1' то мајка и дитеце,
али је то братац и сестрица,
али јесу два драги мед собом? 35
Ки су знали, ти су повидали:
да то није мајка и дитеце,
нити је то братац и сестрица,
нег' то јесу два драги мед собом.
