Реците, о звизде, јесте ли вик видил'
лиепости и гизде, које су у овој вил?
Реци и ти, сунашце, ким гледа сај свит вас,
јес л'јепше кад лице сгар позрил' до данас,
нег' је у ове, ке дика и свíетли ке урес 5
славна је прилика андјела сгар с небес?
Горске вил, рец'те и ви, Диана носи ли
јак ова у слави свој образ прибили?
Рец' и ти прол'јетје, ке здаваш ружицу,
румено да л' цвиетје цти овој на лицу? 10
I ти рец', дан били ка водиш с источи,
видјела јеси ли вик л'јепше двије очи,
и слагје у гори да вила икада
слаткима прозори срдашца украда?
Љубави, реци и ти, чиниш ли стриелом том 15
љувено цвилити, јак ова л'јепотом?
Стрил је ње драг поглед, лук је ње лиер образ,
она плам, она лед, љубав је ње украс.
уза је ње злат влас, њим веже свих сада,
ње је сад сва облас, срца она свим влада. 20
Позрите љувени цвит ове лиепости,
прилике кому ни' мегју свом младости,
и рец'те звиездама и сунцем за љубав,
лиепа се риет' сасма ова вил може управ.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
