Разумном штиоцу
ПЈЕСАН
Сеј пјесни које штиш, мој знанче, по њима
сличне су, сам видиш, годиштим мојима.
Тијем им к злу не пристај, нег мојој младости
што не зна, наук дај, сто зађе, опрости.
Остатци пјесни оних ово су којима 5
пламеном смрт доних, кад иђах пут Рима;
и ер ствар развиту разносе вјетри, знам,
њих сложих у киту, коју ти даривам.
Ти њима господи, ил' су зле ил' нијесу:
чин' од њих што т' годи — какве год, твоје су; 10
метни их, стри их, ужези их: драг им плам тај бит ће,
ер с својијем сестрам њих за вазда здружит ће.
Ну не мним то дило од твоје мудрости,
нег да ћеш њих мило пригрлит задости.
Све спрва јес ново, ну с љетим буде узрит: 15
цвијетје је сад ово, брзо ће воће бит.
тер знању твом за хар скоро ћу дониети
кигоди свјетји дар од моје памети.
I пустећ риечи ине, ово ћу ти само рит:
да опћи првине и вишњи бог љубит.20