Расла ми је расла трава шестореда.[1]
I по њој ми пасу овце свилном руном,
Иза њима овчар флуром усфлурује,
Флуром усфлурује, махом подмахује,
Кихом подвикује, још се поприћује: 5
»Почувај се, друже, од те туђе љубе,
Јер је туда љуба кано вода мутна,
Кано вода мутна, синоћ донесена,
Синоћ донесена, на клин нестављена,
На клин нестављена, још непокривена, 10
У њу нападало праха и пепела.
А твоја је љуба кано вода бистра,
Кано вода бистра јутрос донесена,
Јутрос донесена, на клин постављена,
На клин постављена, још и покривена, 15
У њу нападало смиља и босиља,
Смиља и босиља, здравља тер весеља!«
↑Свакоме се стиху додаје: »Траво, травице, брајо.«
Извор
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 226-227.
