Рано рани Краљевића Марко,
Рано рани у недиљу младу,
Нит' се мија нит' Богу молија,
Нит' ишао у прибилу цркву,
Већ отиде у лов у планину, 5
Не бил' каквог лова уловија,
Или срну ил' билу кошуту,
Ил' јелена поносите звири
Или куну шта у дуплу спава.
Кад је бија вису на планини, 10
Ал' на вису огањ ватра гори,
Ништо Марку из те ватре виче:
„Ој, јуначе, Краљевића Марко,
Избави ме из ватре огњене.”
На то Марко срца јунашкога 15
Од бедрице ћорду отпасао,
Турио је у зелену траву,
Ал' на ћорди змију извадија,
Неће змија у зелену траву,
Већ се Марку мота око паса. 20
Оде Марко свомен билиу двору
I дозива своју вирну љубу:
„Оди љубо, одмотај ми гују,
Како ме је гуја кидисала,
Готово ми срце извадила.” 25
„Не море се змија одматати.”
Зове Марко своју вирну секу:
„Оди, секо, одмотај ми змију,
Како ме је змија кидисала,
Готово ми срце извадила.” 30
Не даде се змија одмотати.
Зове Марко своју стару мајку:
„Оди мајко, одмотај ми змију,
Како ме је змија кидисала,
Готово ми срце извадила.” 35
Клекне мајка на гола колина,
Вруће моли Бога по закону,
Одмота се змија шаровита,
Па отиђе у зелену траву,
Из травице Марку проговара: 40
„Ја нијесам змија шаровита,
Него јесам млада недиљица,
Ти си јутрос рано уранија,
Нит' се мијо ни Богу молија,
Нит' ишао у прибилу цркву, 45
Већ отишао у лов у планину,
Да т'не буде твоје старе мајке,
Ја би тебе данас погубила.
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 190-191.
