Рањен пастир
од горке љубави
у њекој дубрави
сам лежаше,
кроз худ немир 5
тер вељаше:
чујте глас од усти,
дуби густи,
и ви стране,
ке сте посвећене 10
божице љувене,
чујте тужбу,
вигјте ране;
ке за службу
ја од немиле 15
примих виле.
К ................
.....................
.....................
свегј за њом 20
у плам горих,
а она мном
сваки час смиех твори
ки ме гори.
О зелени лузи, ћу'те, 25
о брзе кошуте,
о звиери приљуте,
ако 'е милос
при вас мени,
за ову лиепос 30
рец'те истину,
ер ја гину.
