Брала је дивојка
Румен цвит по гори.
Пришла га је берућ
Под јавор зелени.
Онде ми га најде 5
Рањена јунака,
Јунак главу дигне,
Дивојка побигне.
„Не бижи дивојко!
Ако ми ти зличиш 10
Ове ране моје,
За љубу те зимљем.
Ако ти ја умрем,
Брајну те остављам,
Млајему од мене, 15
Липљему од мене.“
