[Радујте се пољу цетинскоме]
Радујте се пољу цетинскоме
I у пољу Сињу јунашкоме,
Ки у себи одгаја дивојке,
Ке рађају најбоље јунаке.
Када се је Анте породија, 5
У собу је пивац долетија,
Па је јаснин грлун запивајо,
Да је на свит јунак изашајо,
Ки ће многа села походити
I мегдане свакин односити. 10
Мајка чини велико весеље,
Свога сина шаље на кршћење
I липо му име надила,
Липо име, Анте, дите мало,
Још је дите у коливки било, 15
Одма се на њему видило,
Да ће изаћ голема делија,
I на коњу добар јаханџија.
Ка' изајде дите из коливке,
Дицу баца о' три годинице, 20
Ка' наврши Анте три године,
Друге баца о' шест годиница,
Ка' наврши Анте шест година,
Дицу баца о' дванест година.
О' шест година разум је стајо, 25
Отац га је на науке дао,
У сри' Сиња била манастира,
Да постане Анте за пастира.
Ка' је Анте школе полазио
Од мегданин вазда је мислио 30
Није за њег' миса говорити,
Већ коњ јахат и пушка носити
Лов ловити около Цетине
I Пролога високе планине,
А момак је и алку тркао, 35
Бојнин копљун добро је гадао.
А да га је погледати било,
На њин брате старинско одило.
То је чедо Томашевић Стипе
I његове Катарине липе. 40
Мати му је рода Шушмарића,
Од старине богата племена,
Отац му је Томашевић Стипе.
Ун је прода подворнице липе
I прода је лозне винограде, 45
Липа поља, богате ливаде.
Старац Стипан ка' је трговајо,
Поштен човик сваком вировајо,
Свакога би Стипе удужија,
Али мало 'ко му исплатија. 50
С отин Стипе сасвин пропануја.
I пропаде Анти дидовина,
Све стечење стари' родитеља
Ча су стари на сабљан добили
То су биле јунашке старине, 55
Шта ин даде дужда Млечанине
Од почетка петсто годин дана.
Плаче Анте у сри' Сиња града,
Са њин плачу оба брата драга,
Они плачу, ал' ин корист није, 60
Јер их туга око Сиња бије.
Послушајте, чути ћете сада,
Ку' ће Анте, до кога града,
Ка' изгуби своју дидовину,
У коју ће поћи царевину. 65
Подиже се змаја из Цетине
I Пролога, високе планине,
Иде момче четовати војну,
Свога цара служит добровољно,
Па ево га Грацу штајерскоме. 70
Тоте му је лоша срића била,
У Штајерској вода је однила.
Тоте Анте лоше проходија,
Више пута кавгу заметнуја,
Ал' се Анте не боји никога, 75
Него само Бога великога.
Ун увати хата четвртака,
Па га Анте на земљу ували,
Да увати врага пакленога,
Од јелена о' седан година 80
I њима би кости саломија.
А са њима и млади јунаци,
Сваки њему са' о глави ради,
А највише ради дивојака,
Да убију овога јунака, 85
Јер га волу најбоље дивојке
Госпојице о' земље Штајерске,
Јер је липши него дивојка,
Руменији него је јабука.
Анте има Богун побратима, 90
По имену Шиајбера младога,
Па је Шлајбер сабљу извадија,
Да Мађарин ун сиче главе,
Али му је Анте говорија:
»Мећи, побре, у корице ћорду, 95
Јер имамо јунашку слободу,
Ти ћеш гонити, а ја ћу чекати,
Па ћеш видит како ће врцати."
Двојицу је латија у руке,
С њин двојицун сву триста их смлати. 100
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
