РЈЕЧНИК
| Љубовници Писац: Непознати аутор РЈЕЧНИК |
абил (тал.) - вјешт, способан
абревијатура (тал.) - кратица
адио (тал.) - здраво (поздрав)
аџустати (тал.) - угодити (о глазбалу, в. акордати), ускладити, средити; аџустати кога - испребијати кога
афорцати (тал.) - силовати
афронт (тал.) - нападај, увреда
аградити (тал.) - радо примити
ајер (тал.) - зрак
акорад (тал.) - споразум, договор; бити од акорда - споразумјети се
акордати (тал.) - угодити (о глазбалу, в. аџустати); акордати се - сложити се, споразумјети се с ким
аквијетати се (тал.) - смирити се
алабарда (тал.) - оштроперац
аларгати се (тал.) - удаљити се
алавија (тал. алла виа) - како треба
алеграменте (тал.) - весело, с ужитком; олако
алевати (тал.) - одгојити
али - или, да ли
алл' ерта (тал.) - позор!, пази!
алмено (тал.) - барем
алтеран (тал.) - узрујан
амор (лат.) - љубав; чинити амор - водити љубав, љубовати
анимо (тал.) - дух, храброст, срце; изгубити се од анима - изгубити храброст
апликати се (на што) (тал.) - посветити се чему
апостан (тал.) - онај који стане у засједу, постави ступицу (према глаголу апостати, тал. аппостаре)
апунто (тал.) - управо, баш
арабјан (тал. арраббиато) - љут, бијесан
ардит (тал.) - храбар, смион
аркибуз (тал.) - старинска пушка
арсено (тал. арсенале) - складиште оружја
аугуриј (тал.) - у изразу добар аугуриј: сретно!, у добар час!
аванцан (тал.) - поодмакао
авизати (тал.) - обавијестити
бачио (тал. бациле) - умиваоник
бака (тал. бацца) - шпекула, куглица
балати (тал.) - плесати
балорд (тал.) - глупан, блесан
балота (тал.) - кугла на сунчаном сату која показује доба дана
балотица (тал.) - дем. од балота; куглица; усп. фонтанела
барбијер (тал.) - бријач; некоћ је обављао и посао лијечника, па је пуштао крв и сл.
барио (тал.) - бачва
бастати (тал.) - бити довољно, бити потребно; бастати кому што - усудити се, смјети
бат (пл. бати) - батина
беч (тал. и млет. беззо) - новац, ситниш
берта (тал.) - шала
бикарија (тал. беццхериа) - месница, клаоница
бикароц - врста птице, барска кокица; дотурати се с бикароци - мудровати са птицама (можда тал. беццаросса)
битје - имовно стање, иметак
бокара - врч; на бокари - уз пиће
бокун (тал.) - комад
боре или бора - божје; по ране боре - за ране божје
бота (тал.) - ударац
брстран - бршљан
букарити - извикивати
букати (през. букам или бучем) - ругати се пуштајући глас "бу"
биљац - покривач или простирач (вунен)
бурделаца (тал.) - блудница, проститутка; усп. бурдио
бурдио (тал. борделло) - јавна кућа; бука, русвај
бурла (тал.) - шала; фракати (в.) бурлу кому: наругати се с ким
бурлати (тал.) - ругати се, правити коме шалу
цјећа - због; ради
чес (тал. цессо) - заход, нужник
чеса? - што?
черто (тал.) - заиста, зацијело
честит - сретан
чијера - лице, изглед лица; казати добру чијеру кому - бити љубазан с ким
да' - дај, хајде
дастрокса - угљен
дати разумјети - преварити
дебото (млет. тал.) - готово, скоро, замало
делектати (лат.) - веселити
деликан (тал. делицато) - осјетљив, фин
делонго (према тал. ди лунго) - одмах, смјеста
дењати се (тал.) - удостојати се, извољети
деспутати (тал.) - расправљати
дестригати се (тал. дистрицаре) - обратно од интригати (в.), ослободити се кога или ослободити се уз неприлике; пожурити
диференција (лат.) - спорно питање, разилажење
дезбратати (тал. сбраттаре) - макнути, уклонити
диња - лубеница (у Дубровнику)
дишиплина (лат.-тал.) - обука, водство
дишипуо (лат. дисципулус, тал. дисцеполо) - ђак
дјевојка - слушкиња
добабити - домамити, довабити
дотећи - стећи
дотрина (лат.-тал.) - ученост
дотур (тал. дотторе) - доктор, учен човјек
дотуран - учен (в. дотур)
дотурати - мудровати, мудро се понашати (в. дотур)
дубитати (тал.) - бојати се да, двојити, сумњати
дудзина (тал.) - туцет
дурати (тал.) - трајати
џир - у изразу не налазити џира ни реџира (в. реџир): не видјети излаза, не налазити
пута (тал. гиро; гири е ригири)
џусто (тал. гиусто) - управо, точно
ечелент (тал.) - изврстан
ечеленто (тал.) - сјајно
ефетив (тал.) - прави
елефанат (тал.) - слон
ентрата (тал.) - приход, доходак, рента
ербо - јер
Ерколе (према тал.) - Херакло (Херкулес), јунак из античких митова
ерор (лат.) - погрешка
ерудит (лат.) - учен
есквизит (тал.) - изврстан
ешкерице - одмах (према Скоку мађ.
егyсзер, једанпут, можда тур. ашикар)
етат (тал. ета) - године, животна доб; аванцан у етати - поодмаклих година
езаминавати (тал.) - испитивати
еземпио (тал.) - примјер
фагот (тал.) - свежањ
фалас, фалса (тал.) - погрешан, лажан
фаливати (тал.) - гријешити; фаливати вистом - губити вид
фантастик (тал.) - чудан, необичан
фантазма (грч.) - приказа, утвара, сабласт
фастидијо (тал.) - сметња, досада; давати
фастидијо - сметати
фате! (тал.) - добро!, у реду!
феда (тал.) - свједоџба
федели (тал.) - вјеран
феличитат (тал.) - срећа, блаженство
фемина (лат.) - женка
фенгати (тал. фингере) - хинити, претварати се
ферм (тал.) - чврст
фермати се (тал.) - зауставити се
феро (ген. ферала, тал.) - свјетиљка, ферал
феста (тал.) - забава
фјасак (тал. фиасцо) - боца
Флак - в. Валерије Флак
флат (лат. флатус) - вјетар у тијелу, надим, подриг
фонтанела (тал.) - рана што се навлаш начини на чељадету и држи отворена ради
здравља (Рјечник ЈАЗУ), балотица (в.) од фонтанеле - вјеројатно куглица којом се тај отвор ране држи зачепљен, па кад се отчепи заудара
форца (тал.) - сила
форка (тал.) - објешењак, лопов
форсе (тал.) - можда
фракати - у изразу фракати бурлу (в.) кому: направити шалу с ким
фрустијерка (тал. форестиера) - туђинка, странкиња
фрутати (тал.) - донијети плод
фуњестра (тал.) - прозор
фурфанат (тал.) - лопов
фурфантарија (тал.) - лоповштина
фурија - бијес, Фурија, Срда
галанат (тал.) - вјеран, честит; углађен, услужан, пристојан
галијот (млет. галиото) - лопов, хуља
герица - врста рибе, гирица
главоч - врста рибе, гламац; увредљиво зато што јој месо није на цијени
гњусичина - прљаво, гнусно чељаде
гравитат (тал.) - достојанственост
гризица - мољац
гус(т) (тал.) - ужитак; узести густа - поуживати
густијерна (према лат. цистерна) - бунар
гувернати се (тал.) - владати се како треба; пазити (се)
гвера (тал. гуерра) - рат
худоба - враг
имаџинацијон (тал.) - умишљај, замишљање
имаџинати се (тал.) - замислити, предочити себи што
Именео (према тал.) - Хименеј, старогрчки бог брака
импачати се (тал.) - уплитати се, мијешати се у што
имперфецијон (тал.) - мана, несавршеност
императур (лат.) - цар
инџењоз (тал.) - вјешт, паметан, мудар
инфам (тал.) - срамотан
инфетати (тал.) - заразити, окужити
ингвастар (тал. инцхиостро) - црнило, тинта
инкастран (тал.) - урезан
инклинан (на кога) (тал.) - склон коме
инконтар (тал.) - сусрет
инквијет (тал.) - немиран
инквјетан - в. инквијет
инсолент (тал.) - дрзак, безобразан
инсоленца (тал.) - дрскост
интанто (тал.) - међутим, у међувремену, дотле
интеромпати (тал.) - прекинути
интравењати (тал.) - догодити се
интрегнати (тал.) - саплести се
Интригало - надимак према интригати (в.)
интригати (кога) (тал.) - направити сплетку с ким
интродужити се (тал. интродурси) - увући се, ући
инвестити (тал.) - уложити
инвенцијон (тал.) - измишљање, измишљотина
инвентаријо (тал.) - инвентар, попис
ињоран(а)т (тал. игноранте) - незналица, глупан
ињоранчина (тал.) - велика незналица
историа (тал.) - прича
изганчати (тал. сганциаре) - извући нешто што је забијено као кука, ишчупати
једа - да, еда, да ли, зар
јеђупак - Циганин; заправо Египћанин, јер се вјеровало да Цигани потјечу из Египта
калепин (тал.) - књижурина, латински рјечник
камара (тал. млет. цамара) - соба
канаља (тал.) - олош, руља
кантати (тал.) - пјевати
кантун (тал.) - угао
кантуната (тал.) - угао, усп. кантун
касета - сандучић за смеће (према тал. цассетта делла спаззатура)
катарац (тал.) - прехлада, назеб, катар
казати (тал.) - показати; казати добру чијеру (в.) - правити се љубазан с ким
кî - који, тко
кландестин (тал.) - потајан, скривен
клапати - куцати на врата звекиром
клисурит - тврд, немилосрдан (као клисура)
колајинчица (тал.) - огрличица (дем. од колајна, тал. цоллана)
коларин (тал.) - огрлица
колора (ст. тал. цоллора) - јед, љутња; ићи у
колору - љутити се
командатур (тал.) - извршитељ заповиједи, објављивач
компатити (тал.) - жалити
компоњати (лат.) - писати стихове
компортати (тал.) - исплатити се
кончертати (тал.) - договорити се
кончитан (тал.) - узбуђен
конклудати, конклудити (тал.) - закључити, одлучити
консумати (тал.) - у изразу консумати матримонијо - конзумирати брак
консумавати (тал.) - уништавати, изједати
контентати се (тал.) - задовољити се
контрадота (тал.) - протумираз, свадбени поклон мужа жени
контраријетат (тал.) - неугодност, неприлика
конвенијенца (тал.) - пристојност, складност
коњуран (тал.) - уроћен, умијешан у уроту
корда (тур.) - ножина, мач, сабља, ћорда
костати (тал.) - стајати, коштати
крешити (тал.) - повећати, поскупјети
крпатур - покривач, јорган
курити (тал. цоррере) - тећи, притјецати
квијет (тал.) - миран
квијетаменте (тал.) - мирно
ларад (тал.) - сланина
лашње - лакше
латин - латински
латино - латински језик
лест (тал.) - спретан, хитар, вјешт
либер (тал.) - слободан
либераменте (тал.) - драге воље, искрено
личенца (личенција) (тал.) - допуштање, допуштење
линцуо (тал.) - плахта
мачица - мачкица
мајде - заиста, богме (ст. тал. мадие; маи Дио)
макарулић - будалица, дем. од макаруо (в.)
макаруо - врста тијеста (тал. маццхероне, млет. мацарон)
матината (тал.) - јутарња пјесма под прозором
матримонијо (тал.) - брак
медичина (тал.) - лијек
меритати (тал.) - заслужити
мизерија (тал.) - невоља, биједа
мобиља (тал.) - покућство, намјештај
мостак - мостић
Мунчибио - Монгибелло, други назив за вулкан Етну
находити - наћи, налазити
наљежа - налазак, оно што се нађе
намуран (према тал. иннаморато) - заљубљен
нараслице - изнутрица
наслонити (на кога што) - повјерити коме што
наступ - нагаза, оно на што се нагази
наступити - нагазити
навегање - пловидба; карта од навега-
ња - поморска карта
неборе - вок. од небог, јадан, јадник
ништанемање - ипак, уза све то
но (тал.) - не
нова (тал.) - вијест, новост
ње - њезин
обиљежје - доказ
обробијо (тал.) - срамота, ругло
одсмуцати - одвући
оферишкати (арх. тал. офферире, през. офферисцо) - понудити
ојбо (тал. оибо) - никако, нипошто
облеган (тал. обблигато) - дужан, обвезан; захвалан
оказијон (тал.) - прилика
окупати (тал.) - заузети
омбрела (тал.) - сунцобран, кишобран
опћенски - јавни
операцијон (тал.) - дјело, потхват
опинијон (тал.) - мишљење
оправитељ - извршитељ; сводник
опурдуј! - гони!, носи се!
Орацијо - Хорације (Квинт Хорације Флак, 65. до 8. пр. н. е.) - римски лирик, пјесник
ода и сатира, аутор дјела Арс поетица (О пјесничком умијећу)
острега (тал.) - каменица
Овидије, Публије Назон (43. пр. Кр. - 17. по. Кр.) - староримски пјесник, аутор чувених Метаморфоза; прогнан на Црно море (Понт), гдје је и умро, пише двије гласовите збирке елегија Тристиа и Еx Понто. У дјелу Аморес (Љубави) кроз неколико еротских пјесама описује све фазе љубави према жени под именом Корина; Арс Аматориа се бави вјештином вођења љубави, што је скандализирало и Римљане
озлатити - подмитити
пацијенца (тал.) - ништа за то!, што се може!
пака - затим, онда, послије
палак (ген. палка тал. палцо) - позорница
парати (тал.) - чинити се
парер (тал.) - мишљење; узети парер - посавјетовати се
партит - начин, средство; прилика за удају, женидбени кандидат
пасан (тал.) - прошли протекли
пасати - проћи
пасталијер - ждероња, који много једе „пасту", то јест тијесто
пат (тал. патто) - увјет, нагодба, погодба; ходмо на пате - нагодимо се; с патом - под увјетом
пер форза (тал.) - хтио или не хтио, силом, за невољу
перпетуаменте (тал.) - непрестано
перспикач (тал.) - проницав, оштроуман, бистар
петенијера (тал.) - здјелица, већином стаклена, у којој се држе чешљеви; психа, столић
са зрцалом пред којим се жене чешљају
петрусин - першин
печа (лат. петтиа, тал. пезза) - комад
перикуо (ген. перикула, тал.) - опасност
пинез - новац
пињоката - колач с пињолима
Пињокатица - надимак према пињоката (в.)
пирун - вилица
пјутосто (тал.) - прије, радије
плаца (лат.) - трг
побјед - послије подне, послије обједа
покој - мир
полак - покрај
полетарић - млади просац, младић који об-
лијеће око дјевојке
Понтан - Гиованни Понтано (1429-1503), талијански хуманист и пјесник, аутор латинског астролошког епа Ураниа и других дјела на латинском језику
поплесати - погазити
поприган - попржен
поударати - засвирати
правити (през. прављу) - казати, говорити
пречипицијо (тал.) - пропаст
прдемах - у изразу у прдемах: ни у што, узалуд
препозит (тал.) - у изразу на препозит - баш како треба, у прави час, прикладно
претендити, претенџати (тал.) - захтијевати
превратити - обратити, промијенити
пригати - пржити
пригнути се - пристати (на што), привољети се, ганути се, приклонити се
приподнијети - издржати, поднијети
прлити - палити, жећи
пробукарити - разгласити, објавити
продеветити се - бити проклет (у заклињању)
прохибен (лат.) - забрањен
пролегати (од тал. леггере) - прочитати
проманеџати (тал. манеггиаре) - излудјети кога сплетком, вјешто с ким поступати
пронт (тал.) - окретан, вјешт, спреман
Проперције - Сеxтус Пропертиус, око 50-15. пр. н. е., римски лиричар, пјесник бројних елегија, у којима опјевава своју љубав према лијепој и хировитој Цинтији
просперо (тал.) - сретно, успјешно
провидјети (тал. провведере) - набавити, доскочити, наћи лијека
пршукат (тал.) - пршут
прудент (тал.) - разборит, мудар
пулито (тал.) - чисто, глатко
пулкерим (лат.) - прелијеп
рафијоли (тал.) - ваљушци пуњени месом раке - ране, у изразу по раке бора - по ране божје
раскипјети - узаврети тако да искипи
распачивати - обратно од импачати (в.)
растесати - раскомадати
растријебити - рашчистити; растријебити пута - одстранити трње, или запреке, на путу до
нечега
разлог - право; имати разлог - бити у праву
реал (тал.) - врста новца
речијак (лат. ретиацулум) - рибарска мрежа за малу дубину с концима около и с оловним куглицама, исто што и орћас
редужити се - свести се на што; редужити се алла морте - умријети
реџир (тал. ригиро) - довијање, у изразу не налазити ђжира ни риџира - не видјети излаза, не налазити пута
рефати се (тал.) - осветити се
рефрескати (тал.) - охладити, хладити
ремедиј(о) (тал. млет.) - лијек, начин
ремедијати (тал. млет.) - наћи лијека, помоћи
ренс (тал.) - фино платно
репутацијон (тал.) - углед
ресолвати (тал.) - одлучити, донијети одлуку
респет (тал.) - поштовање
респетоз (тал.) - пун поштовања, смјеран
ретирати се (тал.) - повлачити се
реушкати (тал.) - поћи за руком, успјети
реверенција (тал.) - поштовање; носити реверенцију - поштовати
резолуцијон (тал.) - одлука
родаква - ротква
ромијенчица - дем. од ромијенча, бакрени суд за воду (лат. аераментеус)
рута - рутвица (биљка)
салчицијун - аугм. од салчица, кобасица (тал. салсицциа)
сцијенити - сматрати, држати
серен (тал.) - отворени зрак, ноћна хладноћа
серената (тал.) - подокница, пјесма која се пјева под прозором
сфацан (тал.) - дрзак
сфорцати (тал.) - присилити
сикур (тал.) - сигуран
скала (тал.) - степениште
скандао (тал.) - срамота, скандал
скапулати се (тал.) - спасити се
скарабабин - назив за чаробњаке
скивати (тал.) - избјећи
скончертати (тал.) - пореметити, покварити (о гласу)
сконџурати (тал.) - заклињати; отклонити
опасност; привољети кога на што
сконфигати (тал. цонфиггере) - забити, уметнути
скоровања - збрка, стрка
скрокати (тал.) - одапети
скровен - тајан, скрит
скрупулоз (тал.) - крајње савјестан, точан до ситнице
скула (лат.-тал.) - школа
скулар (тал.) - ђак
скуро (тал.) - тама, мрак
славница - сламница
службеница - слушкиња
службеник - слуга
смералад (тал.) - смарагд, драги камен
соврадота (тал.) - миразни допринос заручнице уз мираз
спаметан - паметан
спазма (тал.) - грч, мука
спазман (тал.) - у изразу спазман од
страха - мртав од страха; у грчу, у муци
спазмо - в. спазма
спетар (тал.) - сабласт
сповидјети - испричати, приповједити
стак - трен, час; ни стака - нимало, ништа
стар (тал. млет. старо) - посуда којом се мјери жито
статира (лат.) - вага
ставити се - заложити се, заузети се
стопрва - истом, једва, тек
стратити - потрошити
стравјеровати - више него вјеровати
студијати (тал.) - учити, проучавати, бавити се ученим стварима
студијоз (тал.) - стручњак, учењак
суџет (ст. тал. суггетто) - неваљалац
сучедити (тал.) - догодити се, слиједити за чим
суперати (тал.) - надмашити, надвисити
свијетити - посвијетлити
сврху - због; ради
свуковати - свлачити
шијенца (тал.) - знаност
шкољ (тал.) - хрид, оточић
талијано - талијански језик
тентати (тал.) - покушати
теоница - крава која се отелила
тî - тај
тоболац - кеса за новац
тоболчина - велики тоболац (в.)
тоцио - врста бруса
токати (тал. тоццаре) - бити потребно, бити нужно што кому
толи - ако ли
товијерна - крчма
траскати - блебетати, будалити
тратати се (тал.) - радити се (о чему), бити ријеч о чему
тратити - трошити
тријеба - потреба; тријеба је - ваља, потребно је, нужно је
учекати - почекати
ударати - свирати (в. поударати)
укоријепјен - укоријењен, срастао
уљести - ући
унапријед - убудуће
упенган (лат.) - усликан
упирина - приказа, утвара, сабласт
уртати (тал.) - спотакнути се, ударити о што
Валериј Флак - Гај Валерије Флак (умро око 90. н. е.), римски пјесник; аутор митолошког епа Аргонаутика
веће - више
веемент (тал.) - жесток, јак, необуздан
веле - врло, јако, много
веленоз (тал.) - отрован
вераменте (тал.) - заиста
вициј (тал.) - порок, мана
вијоленца (тал.) - сила, насиље
виста (тал.) - вид
владика - племкиња, госпа
волунтат (тал.) - воља
врагут - ниједан, никоји
врћи (през. вргнем, императив врзи) - бацити
забит - заборав; ставити у забит - заборавити
закантати (тал.) - запјевати
заклад - капара
замитити - подмитити, потплатити
засве - унаточ томе што
зашто - јер, будући да, како
завргнути - забацити што, захватити чиме
збрав (тал. браво) - плаћени разбојник, чувар, стражар великаша
збравати (тал. браваре) - пријетити, пркосити
здрукнути - измамити, извући
Референце[уреди]
