Тичице, рожице, повиј ми један глас, Повиј ми један глас од драгога мога, Од драгога мога, ки је на далеко, Ћа се не спомиња, да он драгу има? Ко он драгу има, ја имам драгога, 5 Пак ми не маримо један за другога. Исти.
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 83-84.
