Залуду ван, мајко,
Све то говорити,
Кад сан њему драга
Његова ћу бити!
Кад сан њему драга 5
I ја оћу поћи,
Не ће нас омразит
Морц вас свит доћи!
Тукли сте м’ и били
Што нист’ ућинили, 10
Да би сте м’ од њега
Како омразили?
Ко м’ од драга мрази
Његовон липотон,
Растави га, Боже, 15
Душон и животон!
Ко м’ од драга мрази
Однили га врази,
Не било му сриће,
Ни на смрти свиће! 20
Нека ми говору,
Нека ме клевећу,
Од прве љубави
Нек ме не размећу!
