Просил стар мужина младу дивојку

[Просил стар мужина младу дивојку]

Просил стар мужина младу дивојку:
»Зами ме, млада дивојко, зами ме,
ја ти имам, млада, два пара воли!«
Пак јој је показал два пужа с роги.
Просил стар мужина младу дивојку: 5
»Зами ме, млада дивојко, зами ме,
ја ти имам, млада, хиш на три поде!«
Пак јој је показал три паучине.
Просил стар мужина младу дивојку:
»Зами ме, млада дивојко, зами ме, 10
ја ти имам, млада, златне шкорњице!«
Пак јој је показал старе, згорене.
Просил стар мужина младу дивојку:
»Зами ме, млада дивојко, зами ме,
ја ти имам, млада, златну капицу.« 15
Пак јој је показал главу плешњиву.

Запис: Заречје, 20. IV. 1953.,
О. Делорко, ркп. ИНУ 98, бр. 33. Казивала
Ката Паулишић рођ. Храстић, рођ 1906. у Великој Траби.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

Напомена[уреди]

Варијанте из разних публикација те истарских рукопссних збирка[уреди]

1. »Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских Отоцих«. Трст, 1879., бр. пјесме: XLVI, II. диел (»Стар сиромах проси младу дјевојку«). Почетни стих: »Просил је стар муж девојку«. Пјесма је из Заречја.

2. Волчић, ркп. МХ 59, I. бр. 103. Почетни стих: »Хвалила се ј’ млада Јелисава«.

3. Ибид., бр. 169. Почетни стих: »Просил је стyр муж дивојку«. Морала би бити иста као варијанта у тршћанској штампаној истарској пјесмарици (1879.) међутим... Морамо уопће нагласити, да се пјесме у Волчићеву рукопису и оне, које су донешене у тршћанској пјесмарици, а морале би бити исте, не поклапају потпуно. У првом реду многи им се облици не подударају. Да ли зато сноси кривицу сам Волчић, који их је мијењао, или редакција споменутог издања, нисмо могли да утврдимо.

4. Ибид., II. бр. 31. Почетни стих: »Хвалила се млада Јелишава«. Врло се мало разликује од оне у I. књизи под бројем 103. Уколико се и овдје не ради о недосљедности записивача или о недопуштеној интервенцији уредника.

5. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 140, бр. 79. Почетни стих: »Ја јиман кућу«.

6. Ибид., бр. 106. Почетни стих: »Зами ме ти млађа дивојко!« Занимљив је стих који се увијек јавља као дјевојчин одговор насртљивом женику, који јој је далеко одмакао годинама, а гласи: »Не ћу те, стара худобо!«

7. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 96, бр. 23. Почетни стих: »Ја (да), имам три пара волова«. Лако оштећен фрагмент.

8. Карабаић, нот. ркп. ИНУ 151, бр. 17. Почетни стих: »Ја имам кућу на три поде«. Фрагмент, без познавања цјеловите варијанте, нејасан.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 146-147.