Присвитла од госпођ, да ли бî срцем лав Писац: Шишко Менчетић
484. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Пхранизе, тј. Франице.
Присвитла од госпођ, да ли бî срцем лав
Присвитла од госпођ, да ли бî срцем лав
кад рече: "Ванка пођ'!" - да камо тва љубав?
Хотих туј да домним на силу они час,
да годи не помним за славну твоју чâс.
Радовах ја твоју заповид обслужит, 5
ну муку чух двоју с тобом се раздружит;
ар прављах у мени: овака никадар,
мој цвите румени, згодит се неће ствар.
Нећу ли повенут, у себи још рекох,
кад будем споменут јер пуштах што стекох. 10
Ја тогај не гледах, заповид обслужих,
тер срцу влас не дах, с тобом се раздружих
цјећ кад се пушта рит: "Пођ', ако у мој двор
веће кад мислиш прит и стећи разговор."
Ето сад умирам за тебе услишит, 15
тер обит позирам, кад ме ће утишит.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
