Приђе дан ки носи жесток глас; чујем рит Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН LXXIV
Приђе дан ки носи жесток глас; чујем рит:
„Спомен се, пепео си и у њ се ћ обратит".
Тим ако нећу поћ у пакал за грих мој,
трјебује мени оћ ствар драгу толикој.
Вријеме је да се ја с памети јнр станем 5
и к путу спасења ступаје већ ганем,
што створит никако по себи не могу;
зач хтијење опако не да се разлогу,
на силу слиједећи умрлих очи зрак
с којијех ће дотећи вјечни ми цвил и мрак. 10
Нî далеч смртни рок: добро, јаох! не дође
сунце тој на, исток, у запад а пође.
На сврху тад лети живот наш, да не вим
хоћу ли видјети други дан за овим.
Толи мном облада скончав ми сву крипос 15
нередна увада и тамна ње слипос.
Ти краљу од неба, који сам добро знаш,
ка је сад потреба да на ме погледаш,
жељно те ја мољу, к мени се обрати,
у вељу невољу помоћ ме не крати; 20
противној силости отми ме и не дај
цијећ твоје милости, да згине душа овај.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.207, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
