Вила гњиздо птица ластавица
у бостану липе Анђелије,
грози јој се липа Анђелија:
»Ид’ отале, птицо ластавицо,
не виј гњизда у мојем бостану, 5
не виј гњизда, не квари ми цвита!«
Ал говори птица ластавица:
»Не тирај ме, липа Анђелијо,
не тирај ме из твојег бостана!
Ја сам птица из далеке земље, 10
гдино роди бибер и наранча,
гдино драге по два драга љубе,
и гдино је година без зиме.«
Кад то чула липа Анђелија,
не тирала птицу ластавицу, 15
већ је њојзи липо бесидила:
»Борај теби, птицо ластавицо,
повед’ мене у ту твоју земљу,
да с’ назобљем бибра и наранчи,
да с' наљубим млађаних јунака, 20
да с’ нагријем жаренога сунца!«
