Смиљем гора ограђена,
мала врата остављена,
куд Катица воду носи,
воду носи и проноси.
За њом Иво ’одом ’оди 5
»Стан’, Катице, дај водице!«
»»Нит ћу стати ни чекати,
нит ћу теби воде дати,
ти се фалиш пред чобани,
да си мене обљубио. 10
Кад, јуначе, Бог т’ убио,
кад ме ниси ни видио,
само с’ мени јеку чуо,
где кроз гору пројекује!««
