Помисли, суначце, о венче бисеран,
је ли ми срдачце и живот чемеран,
желећи свак те час, тер цињу сто годин
доколе приде глас да гре мој господин.
Затој те ја мољу, соколе гиздави, 5
хоћ ли да не бољу у жељах љубави,
веће ме цкнит немој, справи се, не крсмај,
тер долет' у крил мој јакино свитли змај.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
