Покором од Јоба карај ме, Боже мој,
за мноштво од злоба, којијем се не зна број,
којијех је већи број, нер ниједан на свијети
прољетни пчела рој гди прши по цвијети,
тер ријека од Нила, ни морска пучина
не би ме одмила од мојијех злобштина,
а од свуд смрт прика обтјече живот мој,
како хрт јелинка по гори зеленој,
тер, вајмех, по вас дан ни по сву тмасту ноћ
не може тихи сан на очи моје доћ,
мислећи толик труд, ер не вијем што ћу рит,
прида те, на твој суд кад придем на он свит,
затој се покорим јадован и тужан
и мој гријех говорим, да сам крив и дужан,
а у мојијех очију водице није таке
да сузом одмију ме злобе опаке,
затој те ја мољу, мој слатки Језусе,
допуст ми на вољу грозни плач и сузе,
за злобе моје тач нека се покорим,
складаје грозни плач, докли се растворим,
да у плачном језеру од суза покорних
гнусан дух оперу од злоба отровних,
јер кад бих тој стекал, Језусе приблажен,
право бих ја рекал: још нисам поражен,
зач гријеси и злобе и свака зла дјела
веће ми не знобе ни душе ни тијела,
а блажен се зове тко у тијели прибива,
у сузах тер плове, да гријехе одмива.
