Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар

Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар
Писац: Шишко Менчетић

141. песма првог дела Рањинина зборника.

Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар,
   за моју сву службу створи ми ови дар:
   немој ме љувено и слатко позират,
   нека ја свршено не зачнем умират;
и нека у жељах не стре се живот мој, 5
   у ком се весељах чим не знах урес твој,
   тер веће нер чловик радостан ја иђах
   и ходит хтих увик, да тебе не виђах.

Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.