Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар
Писац: Шишко Менчетић
141. песма првог дела Рањинина зборника.


Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар




Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар,
   за моју сву службу створи ми ови дар:
   немој ме љувено и слатко позират,
   нека ја свршено не зачнем умират;
и нека у жељах не стре се живот мој, 5
   у ком се весељах чим не знах урес твој,
   тер веће нер чловик радостан ја иђах
   и ходит хтих увик, да тебе не виђах.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.