Покли ктје тај твоја, љубави, зла стрила Писац: Марин Држић
Покли ктје тај твоја, љубави, зла стрила
Покли ктје тај твоја, љубави, зла стрила,
да мени госпоја каже се немила;
мени већ ни мила ни свитлос сунчана
ни друзих ких вила тај липос избрана;
а молим, при дана животу суђена
да би ми згар дана тај сврха жуђена.
Рад бих знат, огњена усиона љубави,
тај лица румена, којијем ме затрави,
јаох, како остави, да њима овакој
и у сни и јави сконча се слуга твој.
Ни разлог, вајмех, тој, да је она срцем мраз,
а тужно срце овој да гори кроз ње образ,
а смртни, јаох, пораз да мори мене вик,
а да ми ње украс не буде дати лик,
да мој глас и језик немилос будећи,
јаох, заман морим вик прид том вил цвилећи.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.
