Покли хоћ да слави младос мâ вавике

Покли хоћ да слави младос мâ вавике Писац: Непознати аутор

642. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Паја.

---

ДОК САМ ЖИВ, ЈЕДНАКО ЋУ СЛАВИТИ ТВОЈУ ЉЕПОТУ^[1]

Покли хоћ да слави младос мâ вавике
   у пјеснех гиздави твој урес и дике,
анђелски венче мој, докли сам жив на свит,
   из воље мњет немој да ти ћу ја изит;
јер си ти, суначце, и твоја липота 5
   једино срдачце од мога живота.
Али се те правит не могу крјепости
   да т' могу прославит подобно љепости.

---

Референце

1. Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Ватрослав Јагић: Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.3, Загреб, 1870