Десет љет проходи, ако се не варам Писац: Динко Златарић
* * *
ПЈЕСАН CIV
Покле желиш да т' очитим,
које писмо јутрос штећи,
видио ме си разложећи
с оним старцем племенитим,
с вриједнијем старцем кога до вик 5
вика хоће живит слава,
ну је сларос тврдоглава,
и вара се сваки чловик.
Слишај, драги пријателу,
ја ћу теби сказат мило, 10
међу нами што је било,
тер намири твоју жељу.
Опријех му се, а ти суди
јели ки био разлог са мном,
не ктећ масти да тач тамном 15
свитлом сполу што науди.
Ја не тајим, да не имају
многи чемер залихости,
ну мударци за крипости
средње ствари сповиједају. 20
Он чâс женску ненавиди,
тер у ријечех наста свађа,
и би узрок од несклада
ови говор који слиди:
„Кад се вазме липа жена, 25
приљубовник за њом гори,
а кад груба, смртно мори
храбра напас тај пакљена.
Богата је, господује,
муж се рве, а замани; 30
то ли убога, чим да храни
своју дјецу и његује?
Ако трага племенита,
охоле је толи свијести
да нî трпит моћ несвијести, 35
рич и дјела поносита;
бивши родом понижена,
сусјество се смијућ прави:
„„Гди ће руже цвит гиздави
родит трава потиштена?"" 40
Кад је мудра (ли у ритко
може наћ се мудра), ставља
свему закон, и не исправља
с њом у ниједној ствари нитко;
а кад луда, о колика 45
штета с њом гре гди улизе!
с врха на тли обори се
кућа, и стре сваколика".
Ово слишећ један кога
тамни сај свјет заношаше 50
парја мисли ке имаше,
и стави се служит Бога.
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 229, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.