Плач' ми душа с тилом и живот с срдачцем

Плач' ми душа с тилом и живот с срдачцем
Писац: Џоре Држић

Плач' ми душа с тилом и живот с срдачцем,
   Разлучен сам с вилом и свитлим суначцем.

Приблидо и тамно сахни моје лице,
   Зач не мож' бит срамно цић таке дивице,

Да пријаш смрт љуту сем свиту очито 5
   Јак лав кад кошуту грди јадовито.

Кростој све усиши, усиши дан и ноћ,
   А срцем уздиши нада сву своју моћ.

Очи ме, научне цвилит кроз љубезни,
   Сеј туге примучне објав'те с бољезни, 10

Јер веће ја не знам, будем ли кад видит,
   До смрти што познам да ћу жељан слидит.

Кростој све сузите, а највеће сада,
   Тер срце здружите, јер пуца од јада.

Вас узрок ви бисте од сеј ме тужице, 15
   Он хип ки видисте толи липо лице.

Јер срцу на знање на поспих прем дасте,
   Најлише уфање од ње кад познасте.

Кростој све сузите, сузите јур сада,
   Тер срце здружиле, јер пуца од јада. 20

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 56, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.