Пјесни покорне краља Давида/Посвета, предговор и похвалнице
| ←Насловница | Пјесни покорне краља Давида Писац: Иван Гундулић Посвета, предговор и похвалнице |
Пјесан прва→ |
МАРУ МАРА БУНИЋА
ВЛАСТЕЛИНУ ДУБРОВАЧКОМУ
ЏИВО ФРАНА ГУНДУЛИЋА
Пјесни покорне Давида краља минутијех љета од мене у језик нашк принесене, у зачетју твому госпоству наречене, у рођењу од пријатељâ издворене, од незнанаца похаране, с непонства изопачене, с приписâ приображене: ето опета у влаштитој направи, с наравнијем уресом, у првом свјетлилу свијету се кажу, пријатеље сретају, госпоству се твому добровољно даривају. Ја за објавит, да сва остала спјевања моја у мањој сцијени држим, све ино, као пород од тмине, у тминах остављам; њих само, како зрак од свјетлости на свјетлост изводим. I ако су друзи разлика сложења моја: Галатеу, Дијану, Армиду, Посветилиште љувено, Прозерпину уграбљену, Череру, Клеопатру, Аријадну, Адона, Кораљку од Шира с мнозијем и безбројенијем пјеснима таштијем и испразнијем на очитијех мјестијех с велицијем славам прикаживали, ја све ствари таште за таште држећи, вјерујући, да је почетак од правога знања страх божји, Пјесни покорне свијету прикажујем; и то не без разборита спознања: да ако Вирџилио, поганин човјек, засве да изврстан спјевалац, ову истину потврди:
- "аб Иове принципиум Мусае; Иовис омниа плена,
- илле цолит террас, илли меа цармина цурае" -
ја крстјанин спјевалац, ки правога Бога познам, вјерујем и изповиједам, од кога, по кому и у кому сва добра излазе, све милости расту, битје се прима, живот уздржи, здравје умнажа, спасење стјече и добива, веле достојније имам почети с пјесни светијех и божанственијех, какве су ове Покорне, које скушена грешника прико валовита мора од смућена и сметена свијета могу сусим и крепцим ступајом од вјере, топећи охолога Фарауна, од гријеха привести и довести у земљу од обећања од славе вјечне, гди врх душа праведнијех дажди обилно слатка мана од милости божанствене. Ове даке под заштићењем твога Госпоства, како од мога драга пријатеља и властелина; племенита, богољубна и разумна шљем на свјетлос, докли с небеском помоћи Јерусалем слобођен, спјевање честитијем именом приведре круне краља пољачкога нарешено, свему нашему словинскому народу укажем. Прими твоје Госпоство за биљег од многе сцјене, коју ја чиним од крипости његове, ови дар њему подобан, њему наречен и њему приказан, уколико ја све, што умијем, знам и могу, објетујем на заповијед вашу. Стој здраво!
Из Дубровника на први Октумбра MDCXX.
Господин Џиво Палмота Дионорић Пјеснику
[уреди] Вјечни вијенац да се справи
од ловора од зелена
и за славу твога имена
на главу се тву постави;
и спјевоци сви, ки бише
тер добише вијенце Алоне,
да се теби сад поклоне,
разложно је, ни'е одвише.
Теби вишњи особиту
срећу и разум згар допусти:
говор сладак, злате усти,
вјековиту чâс на свиту.
Име ће се твоје знати
и, гди људски ступај стане,
без пристанка на све стране
међу знанијем сповиједати.
Лети, лети јацијем крили,
како и орô, у висине,
кому бистри вид не гине,
кад се у сунце гледат сили.
Родитељом вјечно име
дај и мјесту, ке те узхрани:
тој су умрли сви држани,
дугујемо, знаш, сви тиме.
I учини, да се рече,
да пророка присветога
име с писма знана твога
све облита, свуд протиче.
Незнани
[уреди]У стара још љета когод се постави
да писма присвета у језик свој стави,
занијеми кô ками, али очи изгуби,
али се помами, али га тријес уби.
Ну сад је снижено спјевање тој твоје
врх звијезда примљено, вишњему мило је.
Ни'е чудо, покли глас покорне тве лире
с краљевом у 'едан глас складно се удире.
Тим кад би злаћену круну узео њему ти,
а дô му у промјену твој ловор честити,
не би имô свијет знање ни толи бистар вид,
чи'е 'е љепше спјевање, тко ли је краљ Давид.
Незнани
[уреди]Тко жуди прибродит, кô Давид пришô је,
валовит ови свит, пун химбе свакоје,
спјевалац сказати праведан друм свиме
Толи га хоћ знати: од ПЛАВИ носи име.
Шимуна Златарића
[уреди]Замњеше небеса, гди трубља простире
смиони глас, ким стреса Сиону све мире,
милосни во'евода, угодан свим небу,
слободу кад пода к божјему прић гребу.
Теј пјесни избране одреди вишња моћ,
у вјечне да схране к небесом буду доћ,
кад божји краљ пророк: "У језик", рече, "ови,
"ето је дошао рок, да пјење ме слови.
"Стави се, пјесниче, тер појућ говори,
"што дух мој покличе у гријехâ покори!
"Твоје је сад бриме, на свијету ти јеси,
"словинско да име тобом се уреси".
Антуна Кастратовића
[уреди]Уз ромон од лире краљевски пророк тај
пун духа, пун вире испусти свој вапај.
Молитва врућа би за'едно ш њим здружена,
кâ прими Бог с неби од срца скрушена.
Срџбе гњив устави, њему гријех опрости;
тијем свијету објави друм праве крипости;
ку слиди наш сада спјевалац, ки слове
крепосно, чим склада ПОКОРНЕ ПЈЕСНИ ове,
којијеме да наук изврстан у свему,
словински нека пук рај уфа по њему.
Тијем слав'мо овога, који нам указа
пут добра вјечнога, штит худа пораза.
Ад ауцторем епиграмма
[уреди]Фабулс насцентес силеат Парнассиде Ватес
Лyмпха, qуаеqуе парит цармина фонте лиqуор.
Дун цанис ад лацрyмас лацрyмас хоц флумине, Ватес,
Внда лоцутурум стиллат ин ора мелос.
Носцо Палаестинос воцали гургите фонтес:
Регалес фундит лингуа анимата сонос.
Моестаqуе воцалес цоеунт ин цармина лyмпхае.
Ора оцули цордис вербаqуе сунт лацрyмае.
Воx абит ин цантус лацрyмам генитура парентем,
Ет сонус хиц вндас, хаец дабит внда сонос.
Ту тиби фонс, оцулис диуес те диуите манас.
Теqуе туо Ватем, дум цанис, амне парис.
Алиуд
[уреди]Qуи тиби, дум патрио Регалес оре Цамаенас
Имбуиа, амбросио ридет ин оре лепос?
Qуантане фацундае ценсургит глориа лингуае.
Дум парили реддис Региа верба соно?
Те реор еx илло дулцес хаусиссе лепорес
Фонте, Палаестинум Реx бибит внде мелос.
Си те присца тамен, вел Регем хаец фаецла тулиссент,
Илле туо маллет форситан оре лоqуи.
Дистицон
[уреди]Региа дум патријс донас орацула мусис,
Те Регем Иллyрици царминиа ессе доцес.
Ин еиусдем ауцторис лаудем Цристопхори ЛИЛИАТИ Цивис Рагусини, алтериус еx сецретаријс апуд Нобилес Реипублицае Рагусинае
[уреди]Море бони Агрицолае, магно цуи фоеноре фругес,
Пост семен ипси цредитум,
Ларга репендит хумус, тиби сумми Рецтор Олyмпи
Офферт Иоаннес ингени
Мунера прима суи: Иессеи цармина Регис,
Лаборе сцилицет суо
Дедуцта ад патриас, те цонцеденте, Цамоенас,
Апте qуидем, ац фиделитер;
Qуеис попули Иллyрици иустам праенертере лаеси
Ирам доцентур Нуминис:
Хоц маге грата путанс, qуо Дауиде гратиор алтер
Нон еxтитит Ватум тиби.
Ту фаце' (нам туа сунт) лонгум серуентур ин аеуум
Хаец дона: & ин диес магис
Ханц патриам ингениј фаецунди Гундула опимис
Дитаре цертет фруцтибус.
Аемула qуеис смyрнае танто се иацтет алумно
Нец цедат ипси Мантуае.
Далматиае Регина. & qуас флуит Адриа цирцум,
Рагуса, оцеллус врбиум.
Ад Периллустрем D. Иоаннем Францисци Гундулае Патритиум Иллустриссимае Реипубицае Рагусинае Вицтор Бесалиус еиусдем Сениор Цанцеллариус
[уреди]Qуае Давид Хебраео цецинит, ту цармина плецтро
Иллирицо Патриае, Гундула доцте, реферс,
Ет ментес хоминум ад цаелос, теллуре релицта,
Еригис атqуе пиос цримина флере доцес,
Qуо тенебрис оппресса мицант, мацулисqуе реферта
Пецтора иам фиунт цандидиора ниуе.
Мацте анимо. Ватес диуине. & цаетера панде
Сцрипта Палаестини Регис ин Врбе туа.
Ут лапсус видеаре поло Дауид ипсе, вел алтер,
Цуи детур ад цитхарам цум Иоуе поссе лоqуи.
Периллустри D. Иоанни Гундулае Францисци филио Иллyрицае Цамаенае фациле принципи епиграмма Винцентии Славататии
[уреди]Цомпоситум варијс тинxит цонцентибус аxени
Пyтхагорус, дулцес орбе циере сонос.
Qуи модулис елемента хиларант анимантиаqуе алто
Обступефацта qуеунт еxаминаре соно.
Гундула ту цаелу Аонидум, лауро л'арнассиде винцтум
Дауидицум патрио цонцинис оре мелос.
Реддитур внде сонус, тетрас qуи темперет аурас.
Мулцеат хине суперос, лениант инде ферас.
Цонцентум хуне илли цонфер; прецор инспице втрумqуе:
Илле нецат виуос, исте нецата беат.