Пјесни покорне краља Давида/Пјесан седма

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пјесни покорне краља Давида
Писац: Иван Гундулић
Пјесан седма


"Домине еxауди оратионем меам". Псал. 141.

    Ах, услиши, Господине,
му молитву згар с небеси,
ки грешнику рекао јеси
подат живот, да не изгине.
    Чуј скрушене молбе моје
у обећања твога истини,
у милосној величини
услишај ме правде твоје!
    Прем на суду немој стати
с твојом слугом у сеј вриме,
јер пред свијетлијем лицем твиме
жив дух неће се оправдати.
    Непријатељ зашто худи
прогонил је душу моју,
и на земљи кроз влас своју
снизио живот мој одсвуди.
    Постави ме у тамности,
како мртвих још одвика,
јаох, и дух мој с гријеха прика
над мном цича у жалости.
    Живот болес злу оћути,
душа смртне непокоје:
а све тужно срце моје
у мени се смете и смути.
    Споменух се старих дана,
стах размишљат сва твâ дила,
твојијех рука творства мила
разбирајућ са свих страна.
    Простријех руке моје к теби,
ах, мâ душа с пријеке згоде
пред тобом је као без воде
суха земља, Боже од неби!
    Хрло услиши ме болеће
ове из срца гласе истине,
услиши ме, Господине,
јаох, сконча се дух мој веће.
    Ах, лице ми твоје свето
и тву свјетлос не одврати,
да не будем сликовати
тим, ки у блату сходе клето.
    Чин', да милос тву велику
чути будем, када прави
(с новим зраком) дан се објави,
зашто у тебе уфах вику.
    Укажи ми који сада
пут у ходу слидит могу;
зашто к теби мому Богу
душу уздигох, ти ју влада'.
    Од мојијех сасма врлих
непри'атеља, Боже, отми ме;
Господине, ди 'е тве име,
уточиште ме загрлих.
    Научи ме, као творити
вазда будем твоју вољу:
праведно је, да ово мољу,
јер си ти Бог мој на свити.
    Дух ће увести добри веће
мене у праву земљу опета,
цјећ имена твога света
твâ ме правда оживјеће.
    Из невоље на весеље
извадићеш душу моју
и кроз милос славну твоју
расут све ме непри'атеље.
    Паче свијех, јад и туга
од кијех души мôј се ствара,
погубићеш вишњи, згара;
зашто ја сам твоја слуга.
    Слава Оцу, Сину дика,
чâс светому Духу буди,
кô је одприје било свуди,
сад и вазда и у вик вика!