Пјесни покорне краља Давида/Пјесан шеста

Пјесни покорне краља Давида
Писац: Иван Гундулић
Пјесан шеста

"Де профундис цламави ад те домине". Псал. 129.

    Из дубинâ срца мога
вапих, вишњи Боже; к теби:
вишњи Боже, вапај с неби
ти услиши слуге твога!
    Нека уши свете твоје
приклоњене буду чути
с грознијем плачом глас ганути
од молитве смерне моје!
    Ако узгледаш, Господине,
на неправде свеколике,
тко да цића злоће прике
на твом суду не погине?
    Тим цић ове обичаји
и закона тве милости
ја сам вазда уфô дости
стећ, што кајним твâ рич праји.
    Уздала се мâ душа је
у ријеч божју над сва ина,
у милога Господина
душа моја уфала је.
    Од јутрње страже о дзори,
докли тмину ноћ донесе,
крепко Израел уфаће се
у вишњега, ки га створи.
    Јер пред блазијем Господином
милосрдје свеђ станује,
и одкупљење прид њим ту је
с неизмерном величином.
    Он ће свога Израела
добростиво одкупити
од неправад, ки на свити
сада га је уза спела.
    Слава Оцу, Сину дика,
чâс светому Духу буди,
кô је одприје било свуди,
сад и вазда и у вик вика!