Пјесанца Јесусу друга

Извор: Викизворник
Пјесанца Јесусу
Писац: Мавро Ветрановић


Пјесанца Јесусу



Јесусе, хвала ти у виеке и слава,
   ки силу прикрати и јакос од лава,
од страшнога лава и толи немила,
   пакљена дубрава кога је гојила,
и сад га вај гоји и сад га његује,5
   злосрдо тер стоји тер на ме кликује,
режећи на мене тер зубе оциера,
   у труде пакљене да мој дух одтјера.
Ну му је све заман, за-ч славно тве име
   и твој криж приславан, Јесусе, брани ме,10
ки се криж приправи, да будеш на свиети
   с горуштом љубави грду смрт подниети,
на ком се достоја, Јесусе присвети,
   пријазан тај твоја за твој пук пропети,
гдје т' руке туј нагу и ноге прибише15
   и твоју крв драгу по земљи полише;
гди драгу крв проли, гди распет издаше,
   умриети за-ч воли за гриехе за наше,
нер да се погуби вас колик народ твој,
   кога ти обљуби, Јесусе слатки мој.20
Твоја крв прислатка и толи придрага
   тер злобе оплака ода свиех русага,
тер твоја славна смрт за љубав и милос
   ктјела је такој стрт пакљену усилос,
крв твоја избрана, Јесусе слатки мој,25
   ка враше из рана, којием се не зна број;
под земљом тер ћуте пакљене криепости,
   тве ране приљуте какве су вриедности,
и твој криж што је сада и твоја што је слава,
   по свиети ка влада без броја држава, 30
и страшно име тве, Јесусе присвети,
   створен'је прид кием све и преда и трепти;
краљ и и краљице тер му се клањају,
   и прид њим на нице по земљи падају.
За тој ћу тве име из гласа за сву моћ35
   сваки час и вриме кликоват на помоћ,
тве име и криж твој с горуштом љубави,
   доколи дух се мој од тиела растави,
ода свиех протива, Јесусе избрани,
   и мртва и жива, нека ме сахрани,40
како ме сахрани Јесусе до сада
   и мој дух обрани свиех туга и јада.
За-ч вазда кад буду с крвници у боју,
   с тобом бој добуду и станем у гоју;
ар славно тве име, Јесусе, и криж твој45
   у труду здружи ме и брани живот мој;
брани ме и бљуде и чини на свиети
   да будем све труде стрпјено подниети;
подниети стрпјено, за-ч си ти штитак мој
   и оружје једино, кад бијем трудан бој,50
тер тобом оружан не могу до виека
   бити роб и сужан од мојиех крвника,
с којиеми бију бој, од киех се на свиети
   не може толик број језиком изриети.
Лие кад се тој мноштво посил'јем умножи,55
   да мој дух у робство под свој стиег подложи,
не може тај сила нигдар ме ознобит,
   ни душе ни сила под своју влас сложит,
видивши при мени у пољу од боја,
   Јесусе љувени, да је славна влас твоја,60
и оружје нагло тој од крижа славнога,
   ко брани живот мој ода зла свакога;
кому се може риет, да је при њем крипос тај,
   којојзи одољет не може вас свиет сај,
ни свиеми звиездами сва кола небеска,65
   која су над нами, ни крипос ангјелска;
ни од пакла дјавља моћ свом својом јакости
   не може врха доћ од крижа крипости.
Још да се пригоди, сви дјавли пакла ван
   да изљезу кад годи из тмасти на бил дан,70
криж толи пришла ван када би видјели,
   гди стоји приправан да их грозно расцвиели,
од веље тужице коју би познали
   по земљи на нице прид њим би сви пали;
ница би сви пали, да му се да слава,75
   како створ остали који га познава;
спознава сваки створ, тај крипос њим да је,
   ка отвора вишњи двор, ки му се придаје;
отвора вишњи двор славан криж избрани,
   да чловјек божји створ по њем се сахрани;80
схрани се тај чловјек, да с божјом љубави
   прибива по вас виек с блаженством у слави.
Тием даке тием даке, у моје све труде
   од противе сваке славан ме криж бљуде,
тер кад сам у боју од свиета и од тиела, 85
   ништор се не боју противниех свиех сила,
ни духа пакљених, који ми у вају
   врх туга врху свиех трудан бој задају,
онадај најлише кад ми се пригоди,
   кад мој дух уздише да их се слободи, 90
кад напру на мене, вај да ме расцвиеле,
   и од славе блажене да мој дух разђиеле.
Тием с крижем ја стоју и об ноћ и об дан
   криепостан у боју, јак витез оружан,
ки воли пријати смртни труд и муке, 95
   нер ли се придати крвником у руке;
за-ч крижем оружан, у боју и у рати
   вјечни се ја сузан не могу назвати,
ни од змаја ни од лава, ни од њих све дружбе
   која ми зађава велик труд и тужбе,100
и велик непокој у боју и у рати,
   хотећи живот мој прие реда да скрати.
Ну ние те криепости ни у лаву ни у змају,
   разлике жалости што мени задају,
и об ноћ и об дан с размирјем у рати105
   из мога дома ван ктивши ме прогнати,
и скратит живот мој биесан лав и дракун
   за злосрд нарав свој, отрови ки је пун,
и остали зли дуси, када се ш њим справе,
   да мој дух у тузи с весел'јем раставе;110
за-ч кад се сви скупе и к мени притеку,
   на плећи уступе и далеч утеку,
далеч се упуте и велми тугују,
   када ме оћуте, да Јесуса кликују,
а навлаш кад реку: сада ме не остави, 115
   чин' милос да стеку при твојој љубави,
Јесусе, Јесусе, молим те слуга твој,
   од пакљене узе слободи живот мој;
Јесусе погледај на мој труд и муке
   крвником тер не дај мој живот у руке;120
за-ч су све Јесусе од злотвор приправе,
   у пакљене узе да ми дух поставе.
Скрушено још реку: о крижу блажени,
   чин' да се растеку зли дуси пакљени,
зли дуси пакљени, ки хоће сву рађос125
   сврнути сад мени у тужбу и у жалос;
и скрати лаву влас и љутому змају,
   ки мени сваки час трудан бој задају.
Покли сам божји створ ја с тобом у дружби,
   чин' да ме мој злотвор не остави у тужби,130
чин' да се скрушено срдачце и дух мој
   не сконча свршено у муци пакљеној.
0 крижу присвети, плачно те још мољу,
   брани ме и свети у овуј невољу
ода свиех крвника ки са мном бију бој,135
   желећи смрт приека да скрати живот мој.
Тием кад криж присвети из гласа покликну,
   сви дуси проклети на нице поникну,
и сви се распрше, јак пљева у тај час,
   када се обрше на гувну житни клас 140
тер слама и пљева свуди се распрши,
   и с десна и с лиева кад вјетар њом прши.
За тој се свак справи тер с гласом за сву моћ
   Јесуса прослави и кликуј на помоћ
и свој криж приславан, молим вас рад бога, 145
   ки стоји приправан сахранит свакога;
за-ч да ја не имам дил његове области,
   сто крат бих сузан бил проклетој напасти,
сто крат би вај мене проклета тај напас
   у труде пакљене завела у пропас,150
без конца гди дух мој по вас виек и амен
   ћутил би непокој и огњени тај пламен.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.