Молим те, Јесусе, да на ме погледаш,
грозни плач и сузе с бољезни да ми даш,
Марији како да грјешници великој,
када ју погледа љувени поглед твој,
која се лиепости дичаше гиздавом,5
како лав криепости ловећи дубравом,
тер позор ње охол казаше и лица
јаки но плах сокол у стаду од птица.
Ну се сва прихини прид тобом смиљено,
растопит за-ч чини ње срце ледено 10
твој позор прислатки, за-ч таку има влас,
у срцу вај сваки растопит леден мраз;
ки жену туј сврући и чини стоплити
и од суза живући кладенае пролити;
лиепи прам и косу тер с плачем из гласа 15
расплете и просу низ бил врат до паса,
и нице пониче и грозно процвиели,
цвилећи тер кличе: Јесусе помили,
не брани милости, не скрати љубави,
вјечне ме жалости и тужбе избави;20
за-ч друге ние жене под сунцем, које сја,
веће поражене у злобах нер сам ја.
I тач се потлачи прид тобом у јаду,
јак да јој сви мачи трудан дух пропаду,
жестоке тер толи бише ње сузице,25
прид тобом ке проли од веље тужице;
под ноге тер сплеса сву лиепос и дику
од свога уреса и охолас толику
и лиепо гиздан'је рад твоје љубави,
а вјечно уфан'је у тебе све стави,30
и опра ти туј сама ножице сузами
без стида и срама здружена с тугами;
на ногах све сузе пак прамом осуши,
мој слатки Јесусе, да т' веема послужи.
Тер сузе туј жену од веље горкости35
чинише блажену и сву јој злед прости.
Вас јој гриех проштен би, за што се покаја
и најде при теби блаженство од раја;
и да јој дар толик милости блажене,
од кога по вас виек осташе спомене.40
Јесусе љувени, молим те а за тој,
прикажи и мени прислатки поглед твој;
покаж ми тве лице, нека се у тај час
у грозне сузице прид тобом стопим вас,
да ми се из очи прид тобом ничећи 45
живи вир источи од суза цвилећи,
за зледи за многе, ке ние моћ збрајати,
да сузом тве ноге ја будем опрати;
тве ноге поражен да сузом опирам,
Јесусе приблажен, и власом отирам.50
Твоју ми пак ногу, гди сузе полиевам,
поточи небогу, да т' потплат целивам;
за-ч ми се не прија, Јесусе, никако,
да т' просим љубит ја тве лице прислатко,
ни од главе ниедан влас ни остало тве лице,55
за гриешни мој пораз и моје зло дјело.
Тием слатки Јесусе, не мој ме оставит
и мој плач и сузе не остави у забит;
покли се ја кају од злоба велициех
и дужан остају при теби за мој гриех,60
чин' да сам прилика грјешнице Марије,
тва љубав толика да срце ме згрије,
у пламу да гори од твоје љубави,
дочием се раствори и у прах се растави.
А кад се све спражи и у прах се састани,65
прави ми друм кажи, гди стоје избрани,
да се ја свом тужбом од свиета раставим,
а да те с том дружбом и хвалим и славим.
