Арион, ако сад припијеваш у пјесни
твој вајмех плачни јад и твоје бољезни,
врх рибе стојећи, једа те риба тај
пучину бродећи приплави на сух крај,
тер се туј грозни плач сузице ронећи 5
прикрати скоро тач с цитаром звонећи;
ако те приплави туј риба на крај сух:
рад божје љубави покријеп' ми трудан дух,
кољенца и житце справ', да слатко позвониш,
једа ми тужице дај мало одклониш, 10
ти слатко звонећи, а ја ћу с бољезни
сузице ронећи складати ме пјесни.
Тијем хрли и теци, љубави рад моје,
серенату тер реци, у мору ке стоје:
они вас сад моли, ки од веље тужице 15
од суза жив проли кладенац низ лице,
нека те серене на копну познају
јадове, ки мене пустињом тјерају.
Чин' још нереиде ш њими прит у дружби,
да чују и виде мој живот у тужби, 20
гдје грозне сузице цвијелећи пролијевам
и моје тужице гдје у пјесни припијевам
с јадови и с тугом, јакино птица тај,
цвијелећи за другом ка слиједи плачни вај.
Те морске госпоје, ако ми може бит,25
на тужбе на моје да буду на крај прит.
Арион љувени, ако бит може тој,
умол' се ти мени, покријепи живот мој,
ки велми тугује у труду стојећи,
чијем тебе зачује у житце звонећи. 30
Од мора тај дружба тере ће чинит суд,
што је плач и тужба, што ли је пакљен труд,
кад с тобом поброју појући у пјесни
тужицу сву моју и плачне бољезни,
најлише гдје оста трудан дух у мени, 35
кад придох два моста, Арион љувени;
први мос огњени, гдје ми да крвав труд,
и други водени, а не вијем за ки суд.
К томуј ћу још спјети тужице не мале,
трудећи по свијети, ке ме су тјерале, 40
и разлик непокој, ки није моћ изријети,
ки не вијем живот мој да је могао поднијети,
дубраве и луге стрампутно слиједећи,
од ваја и туге у сузе цвијелећи,
који труд ниткоре ни плачни непокој 45
изрећи не море разми сам живот мој:
ако кад изајдем из тмасте мрклости
тер прави друм најдем по божјој милости,
справивши свијес моју и срце и душу,
пјесанце да споју тер музам послужу.50
