Пјесанца Ангјелом

Извор: Викизворник
Пјесанца Ангјелом
Писац: Мавро Ветрановић


Пјесанца Ангјелом



Ангјелсци сви дуси, о дружбо блажена,
   позрите у тузи мене поражена;
позрите смиљен'је, молим вас рад бога,
   и грозно цвилен'је од мене небога.
За-ч ово дан и ноћ не пристали трудећи,5
   пријазну вашу моћ и дружбу желећи,
тај дружба блажена да к мени притече,
   за-ч сила пакљена од свуд ме оптече,
тер се сад од јада скончава живот мој,
   гди сила тај сада ђава ми трудан бој,10
у тому тер боју уцвиљен и тужан
   велми се ја боју, да ниесам ја сужан.
Без боја тој мноштво на ме се приправи,
   вај да ме у робство под своју влас стави;
под своју стави влас, да ми труд надиели,15
   да дух мој по виек вас и тужи и цвиели,
вај кад ме раставе од ваше те дружбе,
   да мој дух поставе у плаче и тужбе;
у вјечне тамности да мене туј сложе,
   гди нитко радости пријати не може,20
гди ниедно весел'је ние чути ни рађос,
   нер вјечно дресел'је и тужбу и жалос.
Ангјелска сва сило, молим те а за тој
   љувено и мило, сахрани живот мој,
ухрли и ходи, текући тер приеши25
   тер мене слободи и плачна утјеши,
прие нер ме сила тај, оружна ка стоји,
   и ови пакљен вај за роба посвоји.
А право није тој, одкли сам божји створ,
   тај сила да дух мој заведе у понор;30
нер ли би праведно, да с вами прибивам.
   да с вами за једно вишњи двор уживам,
одкли су прогнани по божјој милости
   зли дуси погани у тмасте пропасти,
с којиеми бој бисте тер славно у боју35
   дракуна доби сте и дружбу сву своју;
дракуна прогнасте ви дуси присвети
   и у понор посласте, гђи су сви проклети.
Тием жељно ја мољу узмножну вашу моћ,
   у овуј ме невољу не мојте трудна оћ,40
хрло се потеж'те и тецте у пољу
   тер војске поплеште и силу дјавољу,
нека се сабљуду, ако ми може бит,
   да с вами ја буду крвнике задобит,
по труду да дух мој с вами се туј стани,45
   гди је гори вјечни гој, гдје стоје избрани.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.