Пјесанца штурку

Извор: Викизворник
Пјесанца штурку
Писац: Мавро Ветрановић


Пјесанца штурку


Штурче, слатки разговоре,
Једа те је која вила
У зеленци посред горе
Чемериком опојила?
Тер није чути твоје пјесни,
Да ме тихо разговори,
Од тужице и бољезни
Моје срце које гори.
Зач ве зора бијела праска
А Даница зове данак,
I жубери птица свака
Оставивши ноћни санак;
Само пјесан није чут твоју
Мимо птице све остале
Ке с Даницом рајску поју
Тер небеску Дјеву хвале.
Драги штурче и љувени,
Ако нијесу туге које
У травици у зелени
Обујмиле срце твоје,
Покомоли мало главе,
Помоли се из травице
Без прикора и забаве,
Од небеске згар Данице
Ље се чудим тој Даници,
Како тебе с небес згара,
Гди се тајиш у травици,
Не кори те и не кара?
Зашто би се пристајало
Да те кара, да те псује
Меу створење све остало
Твоје пјесни гди не чује.
Тијем се болим и тугују
У жалости рад љубави,
Сваке птице гди свуд чују
Биљишући по дубрави
I појући бријеме трају,
Тер краљици свијех краљица
У пјесанце хвалу дају,
Ка је свјетља нер Даница.
Тијем придраги слатки штурче,
Умоли се жељну мени,
Немој такој стати муће
У травици у зелени.
Ти се овди у дубрави
У пјесанце у медене
I прогласи и објави
I садружи трудна мене….


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.