Пјесанца: млохаво је свјетовно уфан'је

Извор: Викизворник
Пјесанца: млохаво је свјетовно уфан'је
Писац: Мавро Ветрановић


Пјесанца: млохаво је свјетовно уфан'је



Тужити тко неће и ћутит велик вај,
   немој се одвеће наслањат на свијет сај;
разуман зач сваки истино тој каже,
   да је штапак нејаки у свијету, ки лаже.
Противном нарави тијем чловјек да море,
   да у једно састави од свијета све горе,
тер хоће наслонит без сумње живот свој,
   вијем да није становит пријат мир ни покој.
Тијем се свак укине, ко се на њ подпире,
   и у њем није истине, уфан'ја ни вјере;
зач се све крмижа и с божјом одлуком
   нами се свијет мијеша, јак гњилом јабуком.
Богате и убоге, до цара до краља,
   све плеше под ноге и у клупко сце ваља;
вазима и дава, вазима и његује,
   и у кратко сва слава његова минује.
Свијет нами привраћа напокон на службу,
   сву радос обраћа у жалос и тужбу;
и у вријеме у свако, и у јутро и у вечер,
   све медно и слатко ствара нам у чемер,
сву радос у мао час тер од нас растави,
   најманши како влас да отргне на глави,
али цвијет травице, ки зором процафти
   тер лијепос на нице к вечеру обрати;
до сунца запада који цвијет гиздави
   гој и се и влада цафтећи нарави,
прије сунце нер зајде тер лијепос прикрати,
   тер свене и спаде и у прах се обрати.
Сву радос тијем видим, коју свијет саздава,
   јак маглу али дим кад вјетар скончава.
Туга је још већа у свијет се уфати,
   зач што нам обећа, неће нам тој дати.
Хитро нас још води по цвијетју разлику,
   по ком нас изводи у тужбу разлику;
а к вишњој полачи тко хоће пак прити,
   по трну и драчи трјеби је изити.
Поколи свијет лаже и хини и вори,
   уфан'је што наше служи га и двори?
Још да нам дарује све благо на свијети,
   што нам тој трјебује, покли је умријети?
Што жели на свијети жив чловјек, мој боже,
   што мртав понијети у земљу не може?
Дим благо свјетовно, гди мисал сву стави,
   које се јадовно напокон пробави!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.