Пређи на садржај

Пјесан о динару

Извор: Викизворник
Пјесан о динару
Писац: Марио Кабога



* * *


Пјесан о динару

Чуј ме свак што ћу рит, од млада до стара,
   Како вас ови свит динар сад похара.
Паклена худоба учини да динар
   Садање јес доба на свиту господар;
При њему да се Бог и душа остави, 5
   I правда и разлог под ноге постави;
Да разум и мудрос у сцијени ниј’ сада,
   Него ли да лудос господи и влада;
Да вјеру отјера и слатку добру хар
   Проклета невјера и худа зла нехар. 10
I љубав прислатка да се већ забуде,
   I добра да свака желе се и жуде.
Чему је ноћ и дан човику трајати
   Да с’мудар и вриједан, без а пак се кајати?
Разума да си пун а да си убог пак, 15
   I да си Саламун, сцини те луда свак.
Буд Гајо, Муцић, за граду послужит
   Јак славни Децио, убог нећ’ частан бит,
Јер тко је сад вриједан, без части остаје,
   А тко је невриједан тому се час даје. 20
Да хоћеш још љубит веће нег Паладе,
   Убог нећ’ љубљен бит на свиту ти саде.
Убог се зло гледа, и образ односи
   Од њега свак, преда да му што не проси.
Пријатеља сада ниј’за љубав ки љуби, 25
   Свак раској свој чини с тобом да не губи.
Већ љубав и вјера на свиту погибе,
   А оста невјера и худе зле химбе.
Погибе прави суд, погибе слатки мир,
   Тер сада ода свуд чује се зли немир. 30
Зач људи богати све сада владају,
   Који уме све знати јер динар имају.
Буди луд и махнит а имај ки динар
   Мудар ћеш сцијењен бит и бит ћеш господар.
Тко је сад трговац тер граби и краде, 35
   I тко је лакомац вриједан је тај саде.
Тај сједи у части, тај суд сваки суд,
   А убог без части остаје, мудар—луд.
Убогу мудар глас сада се не чује,
   Ни има коју влас ни га тко поштује. 40
А златан осао да реви још макар,
   Хваљен је посао и мудра то је ствар.
Динар сад потлачи сва добра на сај свит,
   Затој сад свак плачи јер га има сврха бит.


Извор

  • Иван Кукуљевић Сакцински: Стари пјесници хрватски, Пјесници хрватски XVI виека, Свезак II, Раздјел први, У Загребу, Тиском нар. тискаре дра. Људевита Гаја, 1858. стр. 15.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марио Кабога, умро 1582, пре 442 године.