Благо злоће кијем проштене
добротом су вишњом многом
и кривине све прид богом
забитјем су покривене.
И тај блажен кога отприје 5
вишњи гријехом не прикара,
кому издајство и привара
у праведној души није.
А ја ето у најгрђе
злобе усрнух, вај, двакрати 10
и не хрлих тајчас звати
мога ћаћка милосрђе.
Јаох што мучах? чему скровни
гријех не отворих суцу мому?
Ето 'е стога тијелу овому 15
сатро и кости јад отровни.
Ваздан вапим, страшна ер мука
ноћно и дањом на ме 'е пала
и нада мном отешкала
могућа је божја рука. 20
Јур с бољезни ме свакдање
јад сам исти, не сред јада,
гди ми срце, јаох, пробада
љутом драчом ме спознање.
Драгу зелен вик од луга 25
љетно сунце не приузе
кô му снагу, паче и сузе
јур присуши горка туга.
Али у таком непокоју
стекох, боже, памет ину: 30
приказах ти му кривину
и неправду не скрих моју.
Ријех: "Проћ мени мојијем усти
мој гријех открит вишњем хоћу";
а ти гријеха мога злоћу, 35
још прије нег је ријех, отпусти.
Свак тко 'е добар, мним, видећи
очит изглед моје среће
к теби згодно у вријеме ће
за проштење прит молећи, 40
нек не допре к њему увике
страшни потоп пламâ и стрилâ
кî, јак мнозијех вода сила,
пролит ће се на грешнике.
О мâ хвало кôј се утјече 45
мој дух опстрт од засједа,
слободи ме и унаприједа
од напасти кâ ме оптјече.
Ну ми велиш: "Разум теби
дат ћу и наук, куд ћеш ити; 50
мојијех очи уставити
врх тебе ћу стражу с неби."
О грешници, чујте и мому
по изгледу рај иштите;
ах прикладни не будите 55
маски и коњу несвијесному.
А ти, о боже, тешку у вају
оштром уздом и оглави
жвало стисни и раскрвави
свијем кî к теби прић не хају. 60
Бича мнозијех педепсање
стјечу грешне душе худе,
а твâ милос чува и бљуде
тко у теби има уфање.
Гојно у богу радујте се 65
и узиграјте, о праведни,
и сви срцем кî сте уредни
вашом чести дичите се.
Земљу и небо откад створи
и сад и увијек бог је славан; 70
тијем тројици пук приправан
сличне славе свеђ говори.