Ријеч је стара, да на неби
није створца влаштитога,
слично било највеће би
клањат вријеме мјеште бога;
ер је узрок свакој срећи 5
вријеме, засве да 'е бјегуће,
и све с собом доносећи
ријет се може свемогуће.
Али судом он мојиме
није за частит врх отара,10
покли с собом носи вриме
веће туга нег добара.
Мâ божица ти би сама
у весељу тада била,
о обилна свијем срећама,15
о пригодо драга и мила,
згодо свијетла, згодо славна,
згодо, части мâ довика,
зоро од среће неприставна,
сунце слијепијех љубовника.20
Ти си врата, ти стражница
од краљице чести у двору,
ти си звијезда проводица
по љувеном горком мору.
Ах ку неће чес имати 25
тко те умије кроз свијес знану
устрпљено причекати
и пригрлит причекану!
Ах коликрат, кад најмање
уфо сам се, пут ми отвори,30
да се смири ме скончање,
да мој пако рај се створи.
Ах коликрат изненаде
међу стражам безбројними
слатке усти дикле младе 35
у час један допусти ми!
Гди сте, о вјерни љубовници?
божици овој нос'те даре,
окруните њој у дици
китнијем вијенцим славне отаре.40
Ви за харнос свијех годишта
чин'те да њој на час лети
из тисућу светилишта
до небеса дим присвети.
Она дат вам јакос има 45
у час један што љубисте,
што ви удуго и с мнозима
трудим стекли једва бисте,
чијем све сласти у се купи
она и диже све што устраша,50
ер кад згода к вам приступи,
само умјејте - дикла 'е ваша!
